09-VI-1979.
Оверио последњи семестар, што ће рећи да сам ишао у Нови Сад. Исто лаконско "потписи су на претходној страни" је у ствари нетачно, то је пре два листа, тачније четири стране.
Лампа на пећи, папири на камп сточићу, дупе у фотељи, учи.
У овом року сам пријавио сва три преостала испита и пао на сва три. Превише и пребрзо. Статистика и вероватноћа, досадно и није баш ни наука - занимљиво можда као увид у историју, како су се сналазили да израчунају сва та срања на руке, чак и без калкулатора, а камоли рачунара. Највећа брига је била да буде довољно тачно а да не мора толико да се рачуна, да се не арче време и папир, па којим се пречицама ишло, какве су се апроксимације користиле... домишљато и храбро. Мислим се, ви сте о такав рачун ослањали осигурање бродова... свака част. Није ми ишло у главу, превише нелогичних корака.
Касније сам чуо и реченицу „вероватноћа је наука, статистика је метод“ и, шта ћу, закључио да је тачна. Проблем је био после са свим оним наукама које тврде да су нешто а у ствари су статистика.
Пројективна геометрија је већ била занимљивија, тј имао сам књигу. На зајам, па пресликао сваку страницу и позитиве урадио на документ папиру, што је тањи а контрастнији фото папир. Потрошио два пакла развијача и фиксира... тј фиксир вероватно један, јер сам сад трошио Орво НП-5, који сатре три фиксира под собом.
И на крају, функционална анализа, круна свега тога, дакле штогод апстрактна. За последња поглавља нема ни шта да се ради, нема задатака, нема проблема који би се решавали, једначина које треба средити, ситних теорема за доказивање - само сува теорија. Зато тај део нико ни не учи, јер профа сматра да ко је добио бар 8 на писменом не мора да полаже усмени, осим ако хоће бољу оцену. Онда људи полажу само писмени док не добију осам.
Није да нисам учио преко лета. Сећам се да је прозор стално био отворен, и од комшијиног зида се одбијала музика из Кантине до иза поноћи, "Рамо, Рамо, друже мој" би се чуло бар четири пута за ноћ. Срећом, не прегласно, па је музика са радија, пуштена можда на двојку, била довољна да то потопи.
Овог месеца смо урадили само једну ролну црнобелог, иако сад од целог друштва имамо најбољу лабораторију - за венчање смо од Стефа (или неког од њих тамо) добили Шнајдер Компонон објектив) - али ионако само чекамо да нам се роди дете, па тек помало документујемо како стоје ствари. Судећи по овом негативу, нисам ни правио нове чорбе, развио сам у оном што се затекло.
Спомиње се: Кантина, Стеф, чорба, на енглеском