Сад имамо водовод и водомер и бар ту једну славину у гаражи (и кров на гаражи мора да је био готов недавно), време је да се зазими водомер да не би пукао преко зиме.
Али Алекса је мољакао и богорадио да му пустим црево код њега само још коју недељу, обећао је да ће да затвори улазни вентир и испусти воду кад дође зима. Ајде, јеботе.
Наравно, крајем фебруара кад сам дошао да проверим, на водомеру је пукло стакло а вода управо почела да пуни јаму. Стигао сам у последњем тренутку док још није настало језеро. Јесте он затворио вентил, али иза водомера, не испред, идиот. Замена ме коштала 70 марака, поприлична лова за оно време. Нисам се ни трудио да тражим надокнаду штете.
Ту негде је пошта састављала списак за наш крај, ко хоће телефон. Добро да сам чуо на време и отишао у град да се упишем. Попунио неке обрасце, ставио њу као власника линије, да не бих био у именику, само ми фали да муштерије ДБА знају мој број. (... 47 речи...) Износ није био баш ситан, али може на шест месеци. Хтео сам одмах да узмем свих шест вирмана, али не, каже, штампаће их и слати сваког месеца. Али кућа није још усељива, може да се упише негде наша садашња адреса? Па... могу да запишем, али... Али у бази нема поља где би се то уписало, као адреса за фактурисање? Да, тако је. Па добро, поздравите колегу који је то писао, не размишљајући о приликама.
Јер у 99% случајева су увлачили линију у постојеће куће. Коме треба телефон за кућу у којој нико не живи? Дакле целе зиме сам морао да свраћам до куће да упецам тај јебени вирман пре него што га ветар однесе, наше поштанско сандуче је слабо. Ухватио сам их скоро све, осим што сам у фебруару нашао нешто за затезну камату. Аха, јер нисам платио за претходни месец. Наравно, јер сам промашио вирман, однела кошава, између нас и ње нема ни две куће. Те сам однео тај вирман за затезну камату, па бициклом по некој ветруштини ал' бар снега није било, правац пошта да измолим дозволу да уплатим (!). Јер, како сам сазнао, ставили су нашу линију на списак кандидата за демонтажу (!). Као да већ постоји, а на терену још нису имали ништа.
Срећом, нашао сам Биљану, тада је била ваљда шеф шалтерџијама, па ме упутила на други улаз, соба та и та, први спрат лево, тражи ту и ту жену. Наравно "Биљана ми је рекла да вас нађем, каже само ви знате како ово може да се реши" и "не тражим ништа џабе, у ствари хоћу да платим". И то је некако упалило, а средином маја смо имали и телефонску линију.