Наш први комшија, кога ретко виђамо. Прво смо ми били у иностранству, после он. Имао неки бизнис у Аустрији, па су га одатле протерали, па је седео кући годину и нешто (жена и син и унуци не), па прешао у Немачку. Има брата близанца у другој улици, иста бајаги бела силикатна опека са улице, и голи, лоше повезани блокови са стране. Били смо у истој чети у резерви, једном је чак покушао да капетану прода фармерке. Он је био болничар, а брат му кувар у суседној јединици, па сам успео да доживим забуну кад сам их побркао.
Син и унуци су баш дебели, а после Аустрије се и он поприлично угојио. Дође неки род Јулишки, сестра му од нечег.