21-III-2019.
Седамнаестог решимо да прославимо 40 година брака повратком на место злочина - на клопу у каштел, сви ђутуре. Прво сам отишао до бусодрома, дочекао Лену, нафоткао се успут.
Стрпали се у комби и право тамо. Међутим јок, неће комби да упали. Испоставило се да се акумулатор скроз испразнио преко зиме, а ни паљење на каблове преко сакса није радило, тај акумулатор није довољно јак ваљда. Те смо викали један такси, па пола у њега пола у кола.
Девојкама је било занимљиво на игралишту, ма и Раја и Виолета су се тамо лепо провели. А онда ајде ипак да једемо. Проблем је био келнер, који се никако није сналазио. Од оног што има у јеловнику пола фали, ал' он то не зна напамет, него кад ми изаберемо, он оде да провери, па то траје неколико минута, па се врати да каже да нема, па онда опет. Трећа срећа, најзад некако убодемо шта нам се свиђа а имају. А и од тога је био заборављао понешто, враћао се за ово или оно бар двапут. Додатне чаше није ни донео, помажњавали смо са других столова. На крају смо се сетили да је заборавио салату, ал' нисмо смели да му кажемо, јер би је донео кад већ више не треба. Но, бар смо имали доживљај а он није добио бакшиш.
За повратак смо се сви некако стисли у сакса, ко га шиша.
Управо смо сазнали за портал 2.0, још један тајни пројекат, који су написали Јевгениј и још један за кога ни не знамо, ни ко је ни где је (вероватно у Торонту, можда већ ради из нових просторија)(нашло се, касније, да је то Грбо). Јан и Киш су већ попиздели ко глисте, а и ја сам. „Али шта они раде је они хоће да испробају хоће ли нам тај алат ваљати, па ако им се свиди то је будућност фирме“... Нит јављају нит питају за мишљење ни технички савет од постојећег тима, елегантно баш. Откад то финансијски и комерцијални чине стручни тим који одлучује који алат је најбољи, и имају већу тежину од свих нас осталих заједно?
Последњи случај са тајним пројектима је био пре шест фирми, кад смо спремали разлаз. Па смо рачвали алат у разним правцима кријући једни од других. За годину смо имали две фирме, период 1993.-1994.
Било како било, Јан и Киш иду у Торонто од недеље. Расправа већ обећава. Спремио сам списак питања и Бриџеш је, како чујем, био јако бесан кад су прва три-четири била изнета јавно, на састанку.
Предлози за додатна питања:
• колико још тајних пројеката (треба да) има док опет не будемо једна фирма?
• који протокол је примењиван на стварање тајних пројеката?
• где су документовани?
• има ли још „тајних“ пројеката у току?
• има ли још тајних пројеката у току?
• под којом шифром се ови пројекти воде у Воркерклоку?
• зашто држимо податке на својим серверима (ГДПР / заштита података)
• зашто не држимо податке на својим серверима (ВоркерКлок, онлајн уплате)
У осталим вестима, једна од већих муштерија је управо најмила неке бандите безбедњаке, и уследило је уобичајено срање, не можемо да им приђемо, геоблокирани. Ни са манчестерског сервера.
За то време, Го, Стенли, Неша и Анита су били десет дана на Хавајима, данас су се вратили. Деца су се добро провела, фотке баш занимљиво изгледају. Чудно делује сва та америчка улична позамантерија пресађена тако далеко. Буду тако аутопут са двапут четири траке, бандере са десетинама жица, палме, планине уроњене у ниске тамне облаке, папрат и плажа, све на истој фотци.
Већи део времена су били са Стенлијевим братом по мајци, који се презива другачије (пољски, ал' не препознаје се кад се чује како га изговарају, него тек кад се види како се пише). И он је исто проћелав и исто му те власи нису далеко побегле, брадоња је и он. Како чујем, он је некакав микробиолог, вирусолог или тако нешто, негде високо у хијерархији здравствене индустрије у Калифорнији. Браћа су се скупила да обиђу места где је њихова мајка провела своје последње године.
Спомиње се: Анита Џенифер Бергер (Анита), Бриџеш Дупта, Виолета, ВоркерКлок, Горана Средљевић (Го), Јан Бренкелен, Јевгениј Носоровец, Јелена Средљевић (Лена), каштел, Киш де Кок, Ненад Бергер (Неша), Прасад Горбо (Грбо), Рју (Раја), саксо, Стенли Бергер, на енглеском