ја, 21:05 - А да прогласимо Норма за админа на новој мрежи и одјебемо текуће админе? Док среде нешто прођу недеље, а и онда држи мало па се врати на старо. Као што сам сад награјисао са преводилачким сервером (исти проблем као ово од пре [линк на мој списак]) јер су га поправили тако што су искључили антивирус, па после заборавили зашто су га гасили, па га опет пустили не јавивши ником. Док сам укапирао зашто лансер не качи нове верзије... Да буде горе, старе сам обрисао, а нове нисам могао никако, ни ручно, да пребацим где дођу.
На крају је прорадило тако да скраћенице не указују на лансер него директно на главни егзе, што изричито не препоручујемо корисницима. По мојој процени, само ове године су ми отишла два радна дана док сам урадио посао упркос помоћи нових мрежних админа.
У Федсу сам решавао занимљив проблем. Прекрштавање одговора за абецеде питалице у упитницима (за једноструке и вишеструке изборе). Већ и прекрштавање питања је зајебано, јер "да ли устајете кад тапшете?" може да постане "да ли још увек бијете жену?" а одговори да остану од првобитног питања. То сам био решио увођењем објекта који ће да проверава специјалну дозволу за такве ствари, па да рачуна Левенштејново растојање између старог и новог текста, па ако само исправља грешку у куцању, океј, ако не, следи упит ("Намеравате да питање 'боли ли вас глава изјутра?' претворите у 'волите ли орални секс?', јесте ли сигурни да баш то хоћете да урадите?"). То би требало да се појави као засебан слог и у дневнику апликације, што сам мислио да треба да урадим, не знам да ли јесам.
Е овог пута одговори. Па ако је питање "какве сендвиче волите" нудило "хладне-вруће-велике-огромне-мале", могло би да се сад нуди "бетонске-циглене-асфалтне-дашчане-челичне", мењајући једно по једно.
Прорадило ми је на крају и уважавало и ту специјалну дозволу. Теже је било да се сетим шта сам то и где радио са питањима, и како. Онда је већ било лако да исти трик применим и на одговоре.
Сутрадан је било баш лепо време па смо (после дооброг ручка - пилећи паприкаш, пире, некакве савијаче, вероватно са сиром и са јабукама, љути сос и пинџур из Лидла, стари чатни од лудаје) поседали у авлију. Дошао је и Дражен, кога нисмо видели неколико година. Некако је исти, исто помало збуњен, исто и даље не ради нигде ништа, само изиграва шмекера, фино се смешка и... није ми јасно шта му фали, ал' његов шринк мора да се поноси својим послом, делује баш стабилно. Јако се обрадовао кад су му Стенли и Го на растанку дали пар грама марихуане из своје резерве.
Оно, није то никад била нека већа резерва, бар не овде. Пробао сам једном, ваљда 2015. кад су били, и осим занимљивог мириса (и даље мирише на кокошија гованца из близине, али сад је била и гомила других мириса) ништа, није ме радило. Мада, кажу да не ради нулти пут.
Онда смо још два-три пута пробали из те њихове залихе, кад смо остали сами, и први пут је било занимљиво, снови су били баш шарени, скоро три де, дивота. Други пут смо то здували током четврте ракије, и то је већ било баш опичено. Трећи пут ништа... а онда нас некако и прошла воља. Ваљда негде има још материјала за пар пута, ал' ево већ трећа година како никако да се сетимо. Њој се кашље а мени као да ни не ради, тако да никако да се договоримо, и то тако стоји.