Рушкин син. Ништа није завршио, нигде радио, живео од бабине пензије и био таман толико збуњен колико и она код тог последњег сусрета. Али је био смирен и шта је говорио је имало смисла.
Нисам начисто колико је он психијатријски случај, у сваком случају мање него она. Виде се на њему неки обрасци наученог понашања, као да га је неко увежбавао, као већ маторог клипана, да не одлепи, не одлута за време разговора. Ту и тамо сам себе оцењује шта је рекао и да ли је то било у реду.
Го се забављала са њим једно време у гимназији, ал' није потрајао, као уосталом ни други њени тада. Након 2010. се појављивао два-три пута, а и њој је слао имејлове, некад онако прилично разумне, некад пуне трипер комбинација. Она га већ избегава онлајн, јер је скроз усредсређен на себе, и ни не примећује шта му је она написала, нити одговара на то, но тера своје, о себи.