Збркана недеља а дневник сам писао две недеље касније, тако да... хаос.
Сликање за табло, договарамо се да ја радим фотке, и све као океј и издоговарамо се, а онда се јави Рајка, кад је све већ прошло и свима доста расправе, и окрене контру. Оно да ипак то уради фотограф. Знамо шта је, фотограф ће увек да изретушира слике, уклони бубуљице, умекша светло, краснописом испише имена испод... оно, занат. С тим што ћемо више личити на друге таблое и на све остале из претходних година, него на себе. Тако да... можемо ми да се организујемо кад треба да се пије, извињава и извлачи, а и то све накратко. Те сам одустао од свог магнум опуса у славу изровашене коже, бркова у најави, танких зулуфа и подочњака. Радите шта хоћете.
У петак 21. је био Вози рођендан, опет шери бренди. Одговарао неку економику код Пајсаћа и знам да смо причали нешто о Ракел Велч током тога (да је висока метар и жилет али је спусте камеру да изгледа виша), да смо били трезни лоше бих се провео.
После школе ме чекала(... 8 речи...). Гледали нешто у Војводини, нешто о томе како заробљеници система мрзе слободне, кад их виде јасно им је како сами нису слободни... само нисам записао који је то филм, вероватно "Џо, и то је Америка". Копија нешто исецкана.
Заборавио да јој честитам годишњицу, тј једанаест месеци... договарамо се за сутра.
Субота преподне. Чекам је(... 33 речи...). Прво код Р. у књижару да купимо честитке.
- имаш неког на честици да је овако чупав и разбарушен ко ја?
- се ти зајебаваш?
- ма дај видиш да нема, узми ове пијандуре
- ајд добро
Онда пазарили мени неку јакну од сомота, већи број па је само мало шира ал' то ће се још сузити, има и неки кајиш, она што ми је била таман по дужини има прекратке рукаве. И једне онако папагајске чарапе као оне њене.
Ово је у ствари било преподне.
Прво се зезао са Чаргом - дан армије је, кева га напила... Поподне у школи, јелте, дан армије. Добили смо књигу "Оловка пише срцем", што је збирка дечијих одговора на стандардна питања психолога. Има и добрих бисера и неочекиваних мудрости. Књига је постала славна, а неке од наредних година смо видели чак и позоришну представу у извођењу Драмске радионице Центар. Унео опет флашу шерија. Нисам пио, мој део је добио Мјежац.
Хтео сам да идем колима у школу ал' ми нису дали, него ћале дотерао кола поподне и дотурио ми кључ, изашао сам таман кад је требало за то. Срећом, скраћени часови, а још ни ЖГЉ није ту, стигао на штрафту таман кад је требало. Тј она стиже у свом уобичајеном шеснаестом минуту. (... 147 речи...) Причали којешта, препричавао "Плавобрадог", па онда на шта је личио избор за мис града, са свега четири кандидаткиње. И четири награде.
У повратку вежбао удупетирање у гаражу. Ископао мало земље поред стазе, успео из треће.
Сутрадан опет се картали до њеног буса. Ћале полагао матиш, резултати у уторак, најкасније у четвртак. Она В. што га је спремала се појављивала доста прошле године, сад већ нешто ређе, не сећам се да сам је нешто много виђао. Била рибетина, и не знам што баш она, и коме је била намењена, вероватно мени као мамац, да се опаметим и већ једном нађем рибу (јер био је то јуни 1972, таман пред крај кризе), мада је и то штогод промашено било, ни у бунилу ми не би пала на ум осим да баш нема ништа на себи, јер је носила све нешто погрешно. Оно јесте минић али најлон чарапе у сред јуна, ајде. И беле ципеле на штикле... није ме палило нимало, нек је разбацана колико хоћеш.
У понедељак писмени из нацртне код Ш.Ђ. Не да сам основао ресавску школу, него штампарију - урадио сам себи, Драгани, Слађи и Бајчету. Обећали да ће да ме часте, ја цркао.
(ово сад може да буде било кад ове године, кад се смркава око шест или раније, јер уметност смо скоро увек имали шести час)
Наш дивно уврнути професор уметности је био и џентлмен и некакав боем (Радоја ми је после причао како је био заборавио кишобран и задржао га да претраже све учионице где је тог дана имао часове и нису га нашли). Спремио сам свој превод "Винсента" Дона МекЛина, а пошто је јадничак (тј ван Гог) био тема дана, питао сам га ли би га занимало да чује превод.
Рецитовала га је, наравно, Боса. Не знам колико је превод ваљао, можда тек исправан и месимично веран извору, трапав и груб у свему осталом, али је пренео општу атмосферу песме, и мислим да смо доживели истински уметнички тренутак. Боса треба да студира глуму, ако има правде.
Професор није коментарисао, можда није ни слушао, отишао за својим мислима. Можда му се и свидело.