Професор отоа, са правом дипломом али са ријечког факултета за индустријску педагогију, што је завршила и већина колега из машинске. То је био први, и задуго једини, факултет те врсте, па су многе машинске школе слале своје недипломиране предаваче тамо. За полагање испита се некако није исплатило да сви џумле иду у Ријеку, јефтиније је било да професор дође овамо, добије собу у каштелу, вечера са студентима и упише им оцене на лицу места.
Он је мало закаснио за тај воз - дипломирао је децембра 1973. (Баки је донео вест па смо скупили лову за пиће и уручили му на часу... невезано за друго пиће које смо узели за себе).
Сретао сам га касније, кад сам радио у машинској, али није био у мом распореду, као координатор за ОТП (основи технике и производње - замена за ОТО, где су ђаци радили праксу један дан у недељи а ови координатори су их распоређивали). С годинама није испао ни лепши ни паметнији, исти полуписмени алкос као што је увек и био. То око распореда је била срећна околност, нисмо се ни виђали, можда двапут годишње.