Музикант опште праксе, члан хора новосадске опере, последње што знам. Предавао музичко у некој ситноопштинској основној у крају преко дана, ноћу би свирао у кафани (клавијатуре, пре свега хармонику).
Има згодну причицу са том школом. Директорка је била другарица старог кова, у дневник се пише само пенкалом, никако хемијском. Та врста класике и уредности. А он увек друга смена, увече кафана до нека доба, спава пре подне, поподне настава па тако у круг. Кола као бећарске гаће, киша пере ветар суши. Заустави га она на ходнику и каже да је срамота да му кола тако изгледају и да треба редовно да их пере. "Пробао сам, верујте, али се скупе па не могу врата да затворим". Он оде на час а она остане забезекнута у ходнику. Завршила се тако што је слала децу да му перу кола кад он не види.