09-VI-1984.
Први матурски парастос за целу гимназију. Не сећам се јесмо ли имали и свечану академију у позоришту, или је то уведено тек неки следећи пут (на 20?), нема тога на фоткама, али је био велик скуп у школи са доста групних фотки. Били смо још млади мршави и лепи, сви, чак и професори.
За наш IV5пп је час разредног држао Марко Бозон. Са фотки, видим да су ту Баки, Јолпаз, Оли Бој, Мима (тим редом на овој фотци), Рајка, Слађа, Драгана, Сташа, Боса, Јасмина, Бајче, Кристина, Милица и Жара.
После тог часа, већином смо прешли у башту хотела, одмах поред школе. Ту су још Стрле, Радоје, Борче и добар део остатка IV3. Од IV4, Миља (високо трудна), Паса, Гаша, Ксенија, Жуца, Јозда, Милица, Ј.Б., Б.С., Бештара, Владимира...
Ја, Слађа, Драгана, Оли Бој.
Увече смо отишли у чувену кафану на другом крају града, са неким појачањима. Са мном је дошла и она, јер је пропустила своје прошле године, баш се тад порађала; такође и Биља, Средљак, Чомбе и Шишке. И комшијама је дошло више људи него пре подне - додати Снецу, Дуцу, Вишњу (управо је подгревала сарме са оним плавим билдером с којим сам је последњи пут видео, мислим да је две године млађи, јер Вецин муж није био заинтересован, или је био спречен). Руку на срце, одлично је изгледала. Мислим да смо се само поздравили, и никад је више нисам видео.
Чувена је фотка ове тројице, по један из сваког одељења (Јолпаз, Хазим и онај трећи). Командовао сам "истррр-би!", јер њих тројица су били тада шампиони генерације у тој дисциплини. Двојица су умрла пре 2010, трећи крајем 2018.
Тада сам успоставио традицију да фоткам бројање пара. Не знам да ли сам некад пропустио, бар на овим великим; ови мали разредни нису толико за сликање. Паре броји Јозда, као и увек. Једном је, чујем, дужност пала на Гашу, и после нико није хтео да ми до краја исприча шта се десило и зашто неће никад више.
Са Босом у средишту.
Играло се много, нарочито се коло вртело око столова. Блаја је свирао клавијатуре. Сећам се да сам играо и једном са Биљом и једном са Босом (у свом најбољем издању, имала је стила; ни њу никад више нисам видео). Боса је, плешући са мном, запала у неко снолико стање, и спустила ми главу на раме... и оставила ми руж на крагни. Извинила се, небитно - ето ситнице за памћење.
Немам појма како смо стигли до тамо и назад. Сећам се да сам у повратку, у тој истој улици, чуо из мрака "да го пишуваш како го зборуваш" - Вуково "пиши како говориш" али на македонском (!). Можда смо и препешачили тих 6км - 5км до Гроша ми је било нормално пре само пет година.
Спомиње се: 02-VII-1981., 15-I-1988., IV3, IV4, IV5пп, Биљана Лајковић (Биља), Благоје Вајски (Блаја), Босиљка Шаин (Боса), Веља Бачикин (Бајче), Вера Стојановић (Веца), Вишња Лазин, Владимира Бркљевић, Владимир Себешћен (Бештара), Гаврило Ташков (Гаша), Градивој Ража (Жара), Градивој Средљев (Средљак), Грош, Драгана Витас, Душан Старкић (Стрле), Душица Тошин (Дуца), Живана Арматовић (Жуца), Јасмина Влајин, Јован Зданић (Јозда), Јошко Чобзанин (Чомбе), Кристина Бирчанец, Ксенија , Малиша Борковски (Борче), Марко Дамјанов (Марко Бозон), матурски парастос, Мерима Табарски (Мима), Милица Ерцешки, Милица Зубатовић, Момчило Раде (Баки), Оливера Стојановић (Оли Бој), Павле Џефердаревић (Јолпаз), Радоје Стевић, Рајка Чајканић, Синиша Штетин (Шишке), Славица Тејин (Слађа), Смиљка Грајин (Миља), Снежана Стојановић (Снеца), Спасенија Вишњић (Паса), Станоје Сердаревић (Сташа), Хазим Јабучин, на енглеском