Трећа целоноћна у радном веку. Прва је била кад сам оно дефрагментовао дискове на ваксу; друга кад сам довршавао catal6.prg, и ево ово сад. Оних шест пута што сам преноћио са редакцијом 1991. се не броје, није било ни програмирање ни администрација система.
Бар нисам имао ништа кода да пишем, само да потерам скрипт који сам већ написао и тестирао. Истина, тестирао сам га на делимичном узорку података за пребацивање - на пацијентима с презименима на А и Б, и тестирао локално, на Змајчеку. Одакле сам угрубо ошацивао кад ће да заврши.
Трајало је целу ноћ.
Требало је да пребаци податке из полу-клинике у Харли стриту, што је више тријажа и саветовалиште него клиника, што сад затварају, бар за нероткиње, па њихови подаци иду у централу. Отприлике половина су већ тамо (које су постале пацијенткиње) али са делимичним подацима.
Што сам написао без веће муке, то ми је можда петнаести такав за последњих шест година, знао сам шта може да се појави у подацима што мисле да им није важно. А, да, шефица им је Џеза, искусна са Федсом и Феривером колико се само може, знала је шта ће ми требати и прибавила ми.
Уско грло је била њихова мрежа. Пустио сам то синоћ, кад смо се склонили од кише - рекли су да у петак неће користити базу - и стражарио. Сваких пола сата бих уздигао прозор у ком сам био на вези и мало у њему померио миша, да њихов сервер зна да још радим на томе. Онда бих задремао на каучу али и даље устајао на сваких 20 минута да проверим како иде. Онда се десило да сам дибидус заспао, био одјебан с везе, ал' оно чудо је наставило да ради и неким чудом све прошло одлично.
Спавао сам ваљда до ручка. А онда смо решили да можемо и сад да кренемо (15:00) и кренули по плану, на велико путовање. Потрпали смо се у комби и сакса (тамо Го и њени) па у Београд по Лену. Дошла је у парк на време, ал' смо пустили децу да се мало играју, кренули даље тек око 17:00 па мало залутали по граду, загубили се (али и Го има гепеес у телефону). Лена снимила фину дугу негде код Крагујевца. Око 19:00 смо сишли са аутопута и клопали чорбу (изненађујуће добру) у некој аутобуској кафани. Стенли је промашио излаз, изашао на следећем па се мало враћао, те смо се срели тек у 21:00... на хотелском паркингу, где су стигли пет минута после нас.
Заузели смо три собе. Лена и Нина са децом, Стенли и Го са својима, нас двоје у истој соби од пре три године. На вечеру смо сишли у 21:50.
Онда смо нас двоје отишли на пиво, и наишли на Стенли са Анитом и Нешом - њој се ама никако није спавало, па ајде са татом у шетњу. Кроз Врњачку без водича.