Ваљда на овај дан (ако се тачно сећам да је био уторак, а можда и среда, ко ће знати) је ћале купио другог шкодилака. Старом није ништа фалило око мотора и механике, али је патос почео да рђа, нарочито прагови, а и било је нормално да се коњи мењају на пет година.
Стари 105С је био добар, што се мене тиче, али нови 120С је изгледао много боље, дизајном, нарочито што је хладњак пребачен напред (мотор је остао назад, као и пре). Као и сваки шкодилак досад, имао је гомилу бункера, прави шверцерски ауто, и убрзо је тако и упрегнут.
Ћале, наравно, није имао толико готовине, а зајам се није могао добити. Не за кола - може за белу технику, намештај, грађевински материјал. Пазариш, рачун однесеш банци, они га исплате из твог кредита, паре ни не видиш. Тако је систем кредитирао потребе, и гледао да се та друштвена помоћ не разбацује на пиће, летовања или луксуз попут аутомобила.
Зато је средио, преко другара из Шумадије, да уновчи зајам. Добио је рачун за некакав цемент и греде, овом је легла лова на стовариште, а ми једно вече отишли тамо да подигнемо готовину. Овај је тај цемент неком продао за готовину без рачуна... све се то дало средити. Ишли смо и нас двоје, да му правимо друштво, ту негде током јесени. (... 25 речи...)
Сећам се да сам читао свежу Политику док смо чекали негде (ваљда некаква "Ауто кућа", шта ли), и таман је почела да излази серија полемичких чланака, потакнута Данојлићевом "Муком с речима". Запамтио да "из празне главе не може изаћи пуна реченица". Некако смо средили и папире, те се одвезли до стоваришта код панчевачког моста, не сећам се ни с које стране. Покупили кола, још увек на много места прекривена воском за конзервацију, чекали смо да га поскидају али на тако ниској температури нису баш много постигли. Тај восак се никад није скроз скинуо, до лета се осећао мирис.
Ћале је возио новога до пола, па смо код Шербуља попили кафу и после мењали коње. То је у ствари чарда, са рибљом чорбом, задржала је име све до 2019. Прошао сам тим путем стотинама пута, и та кафа је ваљда једини пут да сам тамо сео. Нови шкодилак је повремено прокувавао понекад, наредних недеља, јер је течност за хлађење била разређена и смрзла би се негде у оним цревима што иду испод пода, од мотора до хладњака и назад. Вентил за пражњење је био тачно испод возачког седишта, на једној од цеви, окренут под неким левим углом. Смрзао сам се док сам га одврнуо, лежећи у гаражи на бетону у сред зиме, па онда још горе док сам га завртао.