31-XII-1980.
Уобичајени дочек код Мирета и Баје на Ружи (тј мора да је тамо, јер зашто би Лоба и Гита долазили прво код нас, обоје су живели на другим крајевима града). Пошто је био маскенбал, састали смо се прво код нас да се удесимо.
Договор је био да се маскирамо пре поласка, а онда да скупљамо реакције пролазника успут - наравно, идемо пешке. Сећам се да сам носио свог источнонемачког тракаша (или беше пољски а микрофон само био дедерски, шверц из Темишвара). Или сам га однео колима дан раније, а овог пута носио канистер од пет литара, јер сам се маскирао у шеика, па као носим нафту. У канистеру је био расол, најбољи лек за мамурлук. Јесте то само слана вода, али има нешто и до ферментације купуса, помаже то. На глави сам имао пелену везану траком, као гулабију.
Кева је направила Лоби прави турбан, од три метра неке бебеће розе свиленкасте тканине, што је уфирцала на неколико места да се не разиђе. Гиту смо средили углавном шминком, шљокицама и некаквим звездицама по лицу. Уз оне пеге, дође нормално.
Тамо су били њих двојица, тј Зорица и она друга, Чвеки и Ленка, па њихови матори кад су се вратили са свог дочека (вероватно у СУПу, он је био пензионисани удбаш а она још радила као некакав ћата тамо). Одлучили смо да не морамо да форсирамо весеље, плес и пиће, него да пустимо музику, поседамо по поду, пијуцкамо и причамо.
Тад је ваљда Баја изнео своју теорију о тегли пасуља. Иде овако: кренеш са празном теглом. Сваки пут кад се појебете пре венчања, ставиш по зрно у теглу. Кад се венчате, сваки пут извадиш по једно. Кад будете сувише матори за рокенрол, још ће у тегли бити пасуља.
Наредних деценија сам се више пута сетио његове теорије (и сад опет кад сам ово писао), и никад се нисам сетио да га прозовем за то. А озбиљно нам фали пасуља.
Спомиње се: дочек, Зорица Шканата, Јаблан Шканата (Баја), Јене Чокаи (Чвеки), Ленка Чонтић, Маргита Гунароши (Гита), Милорад Шканата (Мире), Ружа, Слободан Шумић (Лоба), удбаш, на енглеском