01-V-1979.
Беше ли јагње или прасе?
Сад су обоје огромни. Она у ширину, он у раменима.
Излет с мојима у Вршац, тачније на брег, где су ујаци имали викендицу. Носила је свој оклоп, тј хаљину од тексаса која је још била прилично крута. Како смо развили овај негатив, никад са њега нису изашле добре фотке - фали му црвене, или има вишка зелене, како год да га скенирам нешто испадне укриво са бојама.
Млађи ујак је ископао рупу за ватру, јер смо ипак на падини и увек однекуд пирка, па нека има заветрину да не изгори пребрзо. Добар комад младог багрема је одељан за ражањ, и прасе натакнуто на њега. Увек је неко био дежурни да га окреће. Пошто је ово Вршац, нема пива, овде се пије вино. По нижим деловима падина су свуда виногради. Уосталом, тако ми се и баба удала, деда долазио чак овамо да купује ракије и вина за кафану. Ракију је куповао препечену, да му више стане на таљиге, па је после разређивао до уобичајених 40%.
Нас двоје се нисмо баш уклапали - још увек сувише млади да се бројимо међу озбиљан свет, а опет мало матори за Власту и оно двоје. Али смо свеједно уживали - ваздух, клопа, шума. Прошетали смо се подалеко кроз шуму, прелазили поток два-три пута. Старији су пили, клопали, чантрали, одмарали ручак, све као што већ иде.
Да бројимо и киселу или не?
Спомиње се: 28-VI-1979., Власта Зарин, дежурни, на енглеском