28-VI-1979.
Датум сам одвалио отприлике, дође два-три дана пре него што ће моји да крену за Борик.
Моји решили да увежбају подизање новог шатора, ајде да се то једном уради натенане, да не буде да то радимо офрље и на брзину кад стигнемо тамо, поготово ако буде мало касније и још сви уморни.
Пошто је шатор повелик, није се могло у дворишту, а на травњаку код бунара је увек било којекаквог отпада, па се отишло на други крај ове бочне улице, тамо иза Софије Летин. У ствари тек је следећа кућа последња, тамо је живела нека В., кевина добра пријатељица, и имала је ћерку којом ће се касније оженити Чарга. Е одатле па до мале индустријске зоне нема ничега, углавном ђубриште и одлагалиште за шљаку из топлане (где ће сад да праве и зимски базен), али бар првих тридесетак метара је обична ливада са високом травом.
Ту смо прострли најлон, па онда на томе склапали конструкцију, па навлачили платно преко ње. Не бих се тачно сетио свега, да нисам побркао њене хаљине - био сам рекао (пре неко вече, марта 2023.) да је носила оклоп од румунског тексаса. Јок, каже, нису они још имали тексас, то је домаће, и носила га је закључно са 01-V-1979., а ова хаљина што је сад носила је само такве боје, али је од индијског платна. И стварно, кад ми тако освежи памћење, боље се слаже.
Оно, успело је. Дигли смо га и склопили, све океј, може.
Спомиње се: 01-V-1979., Борик, Велемир Прокин (Чарга), Софија Летин, на енглеском