21-VII-2020.
У Спрингфилду опет четрнаестог. Била и Весна, лепа као увек. Воли да види близнакиње, подсећају је на детињство, каже има брата близанца.
Увече код нас опет френдз парти, Драгана и Борче. Направила гулаш, са нашим резанцима. Има јаја онолико - тренутно имамо 19 кока (једна угинула данас, дакле 18) и носе сто јаја недељно, правимо резанце кад год ухватимо нешто сати слободно поподне. Два бурета што смо купили за резанце су скоро пуна. Близнакиње добиле кикице, па само позирају за фотке. Поподне је у Детелини купила машице и посудице за салату (био купус и нешто као грчка само без маслина). Драгана нешто уздржана, каже "нећем љубим", прпа од короне. Та се углавном шири тевеом, колико видим. Тј, прпа се шири. Град нам је међу најмање погођенима, нека места већ имају више умрлих но ми укупно случајева. Кајсија је лепо ишла, одували смо литру из 2019. па сам донео пола литре из 2017, а од тога је остало таман да попијемо по једну пре спавања. Мислим да смо укупно попили 1,3л (добро, и Нина је попила две).
Током вечери је Раја изводио своје стрипове, што је мало натегнуто, није он никад прочитао стрип, штампано му не пада на ум, његов медиј је пипкалица или писи. Углавном, трчи он тако по кући, замишља да је негде у некој игри, изводи своје звучне ефекте, много ааааахххгхгх! и шууууш! и млатара рукама. Нокти су му подужи а осећај за тело касни за стварношћу, па је успео да огребе десно око. Драо се десетак минута, док сутра поподне није ушао у штос са ситуацијом, па је жмурио и жмиркао још два дана док није дошао на нормално.
Петнајстог са Сандом и Линдом бицикловима до града, мала пица под водоторњем, па шетња главним сокаком. Нисмо срели никог. Поподне дошла Жуца са формуларима за пензију. Нина је одштампала копије мојих папира (из Мађарске, шта сам имао тамо) па сам попунио захтев за регулисање тог дела стажа. Постоји споразум између њиховог и нашег социјалног, па се узајамно признаје време кад неко из једне земље ради у другој, па би ово требало да се среди аутоматски између њиховог и нашег фонда, где ће они углавном да се пребијају, мада мислим да је више наших радило код њих него обратно. Кад смо то завршили, сели смо напоље и чантрали још пар сати, под орахом и кајсијом. [хм, ово сам писао и под тринаестим... нема везе, од вишка не боли глава]
Откако је Го купила новог никона са неким сулудим зумом (да, одличне фотке Месеца), остао сам последњи канонџија у породици, па сам апио њену дугу цев (тј телеобјектив) и торбу што је оставила овде. Направио дугу серију фотака увече, са десетак клинаца, углавном клинки, на сокаку, и свим нашим (сем Раје, који је остао унутра и морао сам повремено да га водим, и повремено кроз прозор проверавао како му је). Наше су изнеле бициклове и ајдарале се по сокаку.
Седамнаестог опет код зубара. Била нека као кишица, па сам стигао свеж. Накркао ми је леву страну анастазијом (како зовемо анестезију), и кренуо да ископава крњаке од горње шестице, затрпане деснима и скоро нестале. Потрајало је док је проверио да је извадио све. Било, каже, незгодно и што нема околних зуба, где да упре пајсером. Мораћу то ипак да снимим, да видимо да није нешто остало. А и да јесте, изгурало би се само временом (и она је имала такав случај, требало му неколико месеци). План је да се протеза наслања на десни, па такав комад који израња баш не би ваљао. За време пуш паузе у граду звао Драгану ал каже на Ружи је код другарице, па ништа од кафе, само смо се мало издиванили.
Стара индустријска зона. Иза тог зида је била кланица где је ћале радио, сад је џунгла.
Деветнаестог као нека кишица. Лена била планирала да дођу код нас за викенд на ручак (да извидимо ту нову "Стару дуњу"), а она је испланирала да идем наредног дана. Изабрао сам да идем одмах, мања је гужва, има мање камиона и могу да нагазим педалу. Чак сам нашкљоцао нешто успут, мада је стара нокла као фоткалица већ чиста лутрија, има девет ипо година. Ма доста и овај један одличан снимак. Стигао сам баш брзо, кад се узме у обзир да сам на пола пута зачуо нов звук из мотора и осетио губитак снаге - морао сам да терам 2900 о/м уместо 2500 за исту брзину, са око 20 децибела више него пре. Претпоставио сам да се пробушио издувни лонац, па добро, то ћемо средити сутра. Стодвадесет јаја мора да се испоручи.
Кад сам стигао, Апи је био скроз збуњен - Милан је таман изашао да баци ђубре, пре него што сам ја ушао. Узео сам лифт из подрумског нивоа, где су гараже, а он је изашао у високом партеру, да однесе ђубре до другог краја. Јадни пас мора да је замишљао неку волшебну замену тела или тако неку гадарију. Чантрали смо цео сат, Лени се свиђа жути шорц што је нашла у Лидлу, све океј. Ишли су опет на неки протест.
Двадесетог сам отерао сакса да му мењају оџак. Каже лик, цев је само висила о мотору, држала се на парчету лима. Па, ово је трећа за десет година, а она прва је држала само две године, значи ова је још и била добра. Оставио сам га и прошетао два ћошка даље, да издимим једну са Кечигом. Нема много вести, само да није упалила она комбинација да Нена дође ту да ради, а изјаловила јој се и друга са Петефијем, дакле целу годину без посла.
У неком тренутку сам успео да нанишаним даљинац кроз њене руке. Инфрацрвен је, а гаси се на два минута, па шкљоцај чешће.
Поподне одвели близнакиње на игралиште пред Леснином, па у кинески дућан ама скоро Драгани под прозором. Нисам је звао јер углавном спава у то доба а и видећемо се за пар сати. Изабрале су неке играчкице - комплет за чај и дувалице за мехуриће (са пиштаљком у чепу). Сандин комплет је скроз од јефтиног порцелана, пречник шоље око 6мм изнутра - и наравно како бацају ствари и нико их не грди због тога, издржало је два дана. Ал' било је зезање цело поподне за око 100 динара. Линдин је био од пластике.
Увече код Драгане, 19. френдз парти. Морали смо опет да свратимо код тих Кинеза, да узмемо дувалице за мехурове за Виолету и Рају. Понео сам литар ипо кајсије. Направила је некакву слану торту, од исечене векне хлеба, мајонеза и ко зна чега, и испало добро иако је хлеб сунђерасто индустријско срање. И неке ситне ћуфте са сиром... тако смо од шунке, боље кобаје и сира за мезе узнапредовали до гулаша, роштиља и сад овога, буде чак и колача. Ескалирамо. За разлику од прошлог пута, кад смо с фоткањем завршили до пола девет, овог пута смо се смењивали за окидачем, а и позирали групно, еос70 у прозору, подупрт трима тацнама за кафу да не гледа наниже. Ово је било најсмешније, изоштрио је на ближи крај стола, а ми позирали иза.
Сви су прешли на нешто друго после вечере - она на пиво, прво никшићко црно, па јелен ака помије, ал' кога брига. Борче и Драгана на ружицу, ја остао на кајсији и сипао себи како ми дође... па ми је у нека доба дошло свеједно или сам се забројао. Сећам се да сам причао стари виц кад се представници целог источног блока возе тројком по сибирској зими, вуци их сустижу, -40... али је Драгана инсистирала, а и ово двоје, да га причам на руском. Мислим да сам убацивао и нешто мађарског. Не знам ни да ли сам истерао поенту вица, мало је подужи, а ваљда су га и знали, било је смешно како сам га причао. Ту сам схватио колико сам попио, па сам се усредсредио на добросуседске односе са гравитацијом. Успео сам и такси да позовем, оном сићушном тастатуром на нокли, чак сам и две грешке исправио, и такси је дошао у 3:11 (од свих такси банди, једино 566 шаље поруку "ваш такси стиже", с тим што порука стигне кад већ седнеш у њега).
Код куће сам се без помоћи попео на спрат. Спавао до десет, а њу је пробудила дечија галама па је сишла већ у осам. Нина се није наспавала, деца је држала будном. Обећавало је усран дан - као и увек кад се она не наспава - а дечији распоред спавања је већ клизио ка хаосу. Срећом, време било лепо па смо после ручка сви отишли на Пескару и добро се искупали. Близнакиње су гледале да се отарасе појасева, а Раја као покушавао да плива, па су он и Санда ушмркали мало воде. Платили школу. И сви се лепо заморили. Сви су хтели пицу за вечеру, наручио сам кад смо стигли па заборавио. Играо шисен-шо па заспао играјући а онда достављач звони. Срећом, дигне она слушалицу и упути возача како да нас нађе (кућни бројеви иду чудно, јелда), тај је овде нов, сви достављачи и таксисти знају које су зајебано обележене улице.
Спомиње се: Апи, Весна, Виолета, водоторањ, Горана Средљевић (Го), детелина, Драгана Витас, еос70, Живана Арматовић (Жуца), Јелена Средљевић (Лена), Леснина, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Невена Жаја (Нена), Невена Средљевић (Нина), нокла, петефи, Рју (Раја), Ружа, саксо, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Спрингфилд, Таса Раденков (Кечига), ћуфте, френдз парти, на енглеском