Дућан овде у крају, код месне заједница, ћошак до Спрингфилда. Купујемо тамо свашта за башту - рукавице, прскалице, храну за кокошке, пластичне дрангулије, храну за мачке, папир за цигарете. Након седам година већ имамо статус редовних муштерија, и већ је нормално да кад тражимо нешто што немају, за три недеље се магијом појави на полици. Чак и ситне глупости као држачи за барена јаја.
Раде њих двоје, крупајлија Сале и мала Најка (Надица, Наталија?). Он је ваљда власник, станује са женом на спрату, остатак куће је дућан и магацин. Некад и жена дође да припомогне, једном сам куповао мушему па ми је она измерила и одсекла.
Подједнако деле посао, са све ношењем џакова од 25кг, мада је он двапут већи од ње. А газде баш поштују радно време - никад не раде прековремено или на празнике, чак и верске. Реткост.