28-IV-2008.
Нов монитор, не сећам се зашто. Већ сам имао два пљосната, ал' ваљда 1440х900 више није било доста, или/и сам дао један Лени. Те је Змајчек надограђен. Све је ту, с лева надесно: помично светло заостало од Нининог писаћег стола од пре девет година. Гомила прживих дискова, углавном деведе, понеки цеде. Телефон. Лименка од кафе са оловкама, прекривена налепницама, углавном за дијаманте. Сенхајзерове слушке. Брат штампач/скенер. Нови монитор. Средњи звучник на њему. Стари монитор, усправан. Предњи звучници лево од штампача и десно од Змајчека. Лоџитекова тастатура и миш. Шоља са тасманијским ђаволом. Пепељара од Рикарда за рођендан пре неку годину. Контроле за звук до ње. Бас звучник на адидас папучи, да не тресе басове кроз под. Стражњи звучници размакнути, ван слике. Подлошка на поду да точкићи фотеље не запињу за тепих и не хабају га. Сто и фијоке частио Орион.
На УАу:
Џек:
Ја једва и да једем. Ретко доручкујем или ручам. У вр главе 1800 калорија дневно. Моја жена има 5'1" и 94 фунте (носи 4 кад је мокра) и увек једе више од мене.
ја: Овде кажу „њена пантљичара има глисте“.
Негде другде
Ник:
Моје искуство са онлајн плаћањем рачуна је јако слично Трејсином. Текући ми је код повелике банке (Чејс) и њихова услуга плаћања је ем фрај ем страобална. Задаш ког дана да плати и онда можеш да „провериш“ кад је то обрађено. Изузев пар мањих дућана као што је село Округло Језеро (вода и канализација), којима шаљем уплате поштом па стижу за 5 дана, све остало прође за дан или два. Никакви папирни чекови ту не иду. По новом пропису Чек 21 од пре 4-5 година, доста се ту изменило. Практично Чек 21 обрађује уплате електронски а не папирним чековима. (зато ваљда више ни не добијаш одбијене чекове у пошти).
И ја сам био код веће банке - Ваковије - првих неколико година, и наместио електронско плаћање чим сам купио рачунар и повезао га. Али су маестрално убрљали пар година касније; један рачун за воду сам платио 4 дана унапред (тако пише на изводу) али обрађивач уплата га је добио са два дана доцње (!). Целу годину сам се свађао са обрађивачима (који фактуришу воду за округ), што ми увећавају износ за казну и то за смешан износ, на рачун од 12$ казна 7$, од чега је 10$ сама вода а 2$ услуга фактурисања (!) - док нисам схватио да је боље да видим са банком. Тада већ ни они нису имали појма шта се десило пре 11 месеци, нити им се копало, знали су већ да је ово један од зајеба из тог периода, и само су питали колико. Тихо и брзо су ми дотурили толико на рачун.
Брига ме колико ингениозних трикова смисле да држе моје паре на свом рачуну дан два дуже, да надувају своје стање и увећају право да емитују паре (тзв. способност кредитирања), овакво успоравање је гроооозно споооороооо. Попут мађарских банака деведесетих, кад су све фирме носиле брда готовине, никад толико кеша нисам видео - јер уплата преко банке траје целу недељу, али тад стигне само до друге банке, а онда још једну недељу док паре легну примаоцу. Сад уз сву ту електронику, 15 година касније, више не траје 14 дана него 4 или 6?
Мистерија се решила наредног лета. Воду и канализацију смо плаћали истој фирми али су стизале две фактуре, на различите рачуне. Једном сам их побркао кад сам укуцавао у веб страну ШКЗа, и десетак дана касније се врате чекови. Чекови? Аха, да, електронски. Скроз електронски, штампач којим су одштампани не ради ни на угаљ ни на гас, електронски је. А и поштари имају гомилу уређаја. ШКК - па још 1992. се сећам да је сдк терала шестоструку трансакцију за пола сата, и свих седам учесника би одмах видели промену на рачунима чим се улогују. То су те чувене б2б трансакције. Е сад шеснаест година касније ови курајбери банкстерски електронски плаћају тако што штампају чекове на папир и шаљу их обичном поштом. Шака, чело.
Нешто ниже кажем „А пошта још може бродом. Спорије али јефтиније. Може да стигне од, рецимо, Бостона до Мајамија за две недеље. Што ли банке то не користе, намлатиле би се пара“.
На послу, Дејвид се јавио из неког хотела у Аустралији, повезао се са (можда?) муштеријом тамо, каже да ускоро кренемо да радимо тај НПСУ. То је тамошњи еквивалент КААРа или СХЕТа.
Џорџ, Јан и ја дискутујемо о форматирању кода - табови или размаци, узупчавање кејс наредби, коришћење улепшивача (што радим десет пута на сат). Федс је верзија 5.1, спрема се 5.2. Овог пута је на мене био ред да направим билд, оних 18 корака сам преписао код Џорџа Вајтлија на вики.
Кроз суседни округ је прошао торнадо, 700м широк... а онда је дошао на десет ћошкова од нас. Оливер рече „главу доле“, Хана „држ се за шешир“. Али ништа, само нешто кише. Мада, фотке из стражње авлије су прилично мрачне, те ако сам хтео да документујем штету, није ми баш успело.
Берт ми јавља да Кристин држи предавање у ПАФОКСу, што ни њему више није близу, откако се преселио у Мериленд, а мени је поготову далеко. Ал ето, „коко да 'наш“.
Спомиње се: Дејвид Бертон, Змајчек, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), КААР, Кристин Пеисер, Невена Средљевић (Нина), Ник Парсли, Оливер Бајфорд, Орионвер (Орион), Реџиналд Бертон Кејп (Берт), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), сдк, СХЕТ, УбикАгора, Федс, Хана Блербери, Џек Баран мл., Џорџ Вајтли, на енглеском