Два путовања са Гргијем која ваљда падају у овај месец (не, само једно, за друго сам, слагањем чињеница по некој логици, установио да је било још јануара).
Прво смо ишли на север по бензин. Прво смо посетили екипу у Чоки (Чоци?), занимљиво друштво, тројица који су изашли из месног Комбината и направили фирму (али смо на ручак и даље ишли у комбинатски клуб, у подруму старог грофовског дворца, тј дирекције). Имао сам дугачку банкноту коју је Го исекла и излепила од двадесетак сад већ безвредних новчаница, дугачку метар ипо, са неких двеста нула. Лепо замотана у ваљак.
Радња им је била затворена, па смо отишли код једног у стан. Очекивао сам кућу, али сваки месни комбинат има нешто своје новоградње за инжењере и директоре, и тамо му је био стан. Уз кафу питам
- како посао?
- није лоше, каква су времена.
- ако сте фирма кућа, ја сам размишљао да уложим, зависно од тога колико бисте тражили
- па морао бих да видим с ортацима... шта нудиш?
- да видимо... оће л' бити доста
...и одмотам скроз ону дугачку новчаницу. Ваљао се од смеха, узео новчаницу и смотао је поново, да сад он изведе штос кад дођу ортаци.
Испричали су нам за четвртог, исто нашу муштерију, има кланицу у суседном селу и велепродају али преко Тисе, углавном, а сад је отворио и самоуслугу у Сегедину. И морао да научи како ради ПДВ. Па онда објаснио и њима. Овде имамо велепродајни порез на промет, и малопродајни, плус акцизу на дуван и бензин, што се рачуна код продаје крајњем купцу. Велепродаја плаћа акцизу, малопродаја велепродајни порез, купац малопродајни (осим ако приложи ваљану изјаву да не мора да плати, због овог или оног разлога). То се држави уплаћује месечно. Е са педевеом свако плаћа сваки пут, додаје своју маржу, наплаћује следећем у ланцу. Тј порез је на ту маржу, јер је на претходни износ већ обрачунат, а овај мора да скупља све фактуре за све што је набавио, да из свог пореског задужења избије износ педевеа плаћеног при набавци, и то трипут месечно. Тј опорезује се практично разлика, зато се и зове "на додату вредност". Још је горе што га плаћаш при набавци, пре него што си било шта продао. Или ако си продао а паре још нису легле, свеједно има да платиш за десет дана.
Чувши како стоје ствари, заћуте сва тројица. Након неколико минута, прозбори један "па једино да продаш јефтиније него што си купио...". "Тачно то сам и урадио!" рече овај, "Самоуслуга ми је преко од пијаце. Касирка случајно откуца гајбу киселе а отишла је гајба пива. Онда дечко однесе ту гајбу преко и и прода по скоро кафанској цени. Добра лова, ал' мораш да летиш ниско, мораш још неки тако случај да имаш где си на губитку, и да у збиру такве грешке у куцању не пређу један посто промета, иначе постаје сумњиво па ће финанци да те увате а онда си најебо."
Одмотавање новчанице смо поновили у повратку, кад смо прелазили реку скелом. Испало ја да Грги и ја заједно немамо доста лове да платимо , а били смо већ на пола кад је тип дошао да наплати. Дали смо му шта смо имали и онда кренули да се бунаримо... и остатак је плаћен тако што је тип носио новчаницу да свима покаже.
Тип код кога смо ишли је био мала муштерија, можда две апликације, ал' нешто му је хитно требало и обећао је три бурета бензина. Што смо и добили (плаћање је регулисано некако између фирми). У ствари сам се изненадио да је југо полица могао толико да понесе. Уз вечеру је објаснио шта му у ствари треба - он се не игра локалне политике. Добар је са већином, али ту и тамо стигне миг одозго да се притисну ситни предузетници и исцеди колико се може, или колико пише да треба. У то време су ишле тзв. Кертесове бригаде (Ечијева жена као финансијски, и још троје-четворо, би заређали, не у својој општини, носећи списак фирми са све износом који из које треба исцедити; након недељу дана сваки члан екипе би донео кући 10000 марака). Па је он рекао финансијском инспектору, својим тешким мађарским нагласком, "Ти дођеш гледаш мој књига, и оде ти цео дан, и свашта нађеш. Ја теби кажем где гледаш и шта нађеш, ти мени кажеш колико кошта, готови смо за пола сата, идемо ручамо ко људи, имамо поподне слободно, добро тако?".
Код куће, цркао нам теве па сам морао да нађем бензина да га носим на оправку. И назад, и нема везе што је мајстор код Руже - макар да је само километар, морам да палим кола.
У осталим вестима, били неки избори и девојке рекле да гласамо за Милана Панића, јер је мамин истомишљеник (одакле ли је Нина ископала ову реч). У енглеској верзији текста објашњавам и шта је то.
Пар стотина хиљада отишло преко гране (сигурно не би гласали за партију због чије владавине напуштају своја огњ... пардон, заборавио сам 'вековна'), ту и тамо избрисали цела годишта из бирачких спискова (код нас овде фалила чак једна која је била у изборној комисији на претходним изборима!).