Из IV6.73, дакле био са Болдијем и Кидом у ужем друштву. Покушавао да студира машинство или електронику, бемлига. Ћале му је био радиомеханичар (да, тако се то звало), још одмах после рата је монтирао звучнике по бандерама да сељаци могу да се скупе и слушају задружни радио. Поправљао је наш стари РР и чувену АЗ-1 лампу у њему мењао онолико пута.
То ћале. Син је завршио петефи, смер за ОТП, што је наследник отоа, и на крају је одрадио своје као васпитач у ђачком дому. Није славно, а још горе што му је мој бивши ђак на крају био директор - није ни тај био нешто јако лош, али само у односу на своју генерацију.
Оженио се неком ситном Личанком, симпатична и све, али се изметла у порезника. Дуго је била неко мудо у сдк, а онда је, деведесетих, доспела у финансијску инспекцију (од које је касније направљена и засебна полиција). Тада је учествовала у Кертесовим бригадама, што су биле екипе од пешес инспектора (финансијских, тржишних, рада, можда још понеки) слате у друге општине, по правилу на бар 4 сата вожње од куће, где их нико не познаје, са списком колико пара из које приватне фирме да исцеде. Свако би добијао по 10000 марака за ту недељу. Носила је редовно и кожни мантил који јој формацијски следује (... 12 речи...)... После је испала шеф пореза за општину, и управо је она, тј њена тежња да се у нашој општини за све те ситне фирме увек плаћа већи порез него другде, разлог зашто је Лена само једну годину имала фирму регистровану код куће, па онда „преселила“ фирму у Лалински Конак - таман јој се исплатила та кућа и још јој остало приде (а остала и кућа) на разлици у порезу.
Ево, већ је 2022. и никако не капирамо на чему су се то он и она нашли.
„бим-бам лакриц електричне бомбоне, сад и на батерије! не мора више да вам виси гајтан из уста!“
„крозвири па ћеш крозвидети да је кроспо“
„краткодлака глиста има ту предност да не мора да се води на шишање“
„a lófasz segébe, öt forint zsebembe“