20-X-2020.

Дванаестог код нас. Борче је имао част да докрајчи милфовачу, коју је после хвалио до неба. Шгјз, добра је то ракија, ал' више је до приче и историје него до укуса. Сваком своје. Натрпала меса у рерну, и пуњене печурке (какве сад редовно наручујемо у Гаравом казану. Девојке су спавале кад смо засели, али се пробудиле, придружиле и уживале. Плесале, викале, трчале. Следећих неколико дана су спомињале "френдз парти". Остале су до 1:50.

(... 36 речи...)

Јуче смо напокон отишли с девојкама у град. Овог пута колима, ко зна колико ћемо напазарити. Она два пара фармерки са пијаце од пре пар година се испоставило да ме стежу на погрешним местима, па ми се у зла доба припиша жестоко, што се (замало) и утрефило пар пута. Па сам прешао на неке старије, добрано офуцаних ногавица, а сад је крајње време за нове.

Отишли до ХК шопа у старој фабрици мрежа (још су ту, други кинески дућани су се отварали и затварали). Нема више класичних фармерки, све је сад ликра. Већином изрибане да изгледају изношено и трају само годину. Аха, фала лепо... испробао пет пари, ваљало два. Није лоша та ликра, ако нађеш свој број. Звучи блентаво ал тако је. Ако су премале изгледаш као кобаја и растегле се превише у коленима (а и у дупету, ал' да то оставимо иза себе); ако су превелике имаш осећај да ти стално клизе, спадају. Кад ми је једном узела икс ел из Лидла, вратили смо га, тако је непријатан осећај. А сад... јесам ли стварно спао на ел величину или те мере више немају везе?

Девојке су, наравно, схватиле пазар по своме, па смо и њима узели два пара нечег с ногавицама и два тутуа. А Панда, која је заузимала добар део простора новог крила РКБ тј Наме, је затворена па бар нисмо ишли тамо да купимо још пластичних играчака за бацање.

По парче торте (оне) и по кафа (ми) код Прлеског. Наишла Милица, треба да се нађе са Ксенијом и Жуцом у пун сат, поранила мало да прошета. Ксенија је била пар месеци у Корку, провукла се да оде неколико сати пре него што је уведен режим, да буде са ћерком и унучетом. Сад се вратила. Нисмо је срели, ал' јесмо Жуцу и њену комшиницу (исто из IV₄) на мосту - бициклом су, наравно.

Ово сам снимио због младог месеца. Излог је десно.

Увече смо збрисали у 18:30, не чекајући редовних 19:00, па натенане. Видимо да у бившем дућану код Обрада Ж. гори светло... и успут приметимо да ту седе људи. Па још њих у дворишту. Сконтамо да мора да је умро. И стварно, на огласној табли код самоуслуге свежа смртовница. Пре осам година му је умрла жена, а сад и он - рак, исто. Нисам баш укачио кад је сахрана али сам сликао таблу, прочитаћу ујутро, стижемо. Шкљоцао још успут, све трудећи се да ухватим још који пут млад месец, ал' он наравно иде све ниже, тако да ваља само овај први снимак. Ваљају и остали али из других разлога.

Стигли смо неколико минута пре Борчета. Она је свратила у Роду по вино и кафу, ал' вино је било на распродаји па је узела два а кафу није. Одлична одлука, јер је и он донео боцу истог тиквешког розеа, а и Драгана је већ имала литру розеа у флаши (истина, португизер) и једну у хладњаку... па није понестало. За прошли понедељак сам рекао да донесу празне флаше, па да не морам да се мислим коју ракију да понесем - извучем боцу, па шта на њој пише то сипам. Извукао, напунио јабуковачом ал' је то дала комшијама (клали су пилиће па смо и ми добили, за ручак било пуњено пиле целог викенда, а мачке су код њих ископавале црева и развлачиле их свуда, пази где стајеш) па тако данас кајсија. Богата софра, са пројом, печењем и похованим качкаваљем (који је испао сувише мек и сав се истопио и исцурио, остала само љуштура од поха), сос од печурака, нека фенси салата и, срећом, ништа слатко. Било и оно за набадање, за мезе, и ту испаде штос године. Постоји чајна, сремска, кулен, штогод хоћеш, ал' неки паметњаковић се сетио да направи нешто као бајаги чајну и продаје то као "пеперони", имитација америчке имитације неке италијанске кобаје. Амери, наравно, не знају шта реч уопште значи (љуте папричице, наравно), па (како ми је Нина данас причала) морају да објашњавају својим туристима да "пеперони у Европи уме да буде љут". Скроз наопако - како може да се зове пеперони ако НИЈЕ љуто?

Попили смо по две ракије па прешли на вино. Отишле четири флаше. Нико се, чудом, није напио, испари то брзо у жару расправе. Једно време је тема била Слађа, како је шљокала а кад је успевала три дана да издржи да не попије, онда се уради до падања под сто да прослави. Па је била још једна јача расправа, где смо Драгана и ја заузели свој крај стола и навијали за њу, не сећам се више о чему, ал' каже то је наставак оне од марта.

Наш таксиста је дошао у 3:06 (а каже на телефону да је било 3:00 - можда треба да дотерам часовник у еосу 70). Ово је био јубиларни 30. френдз парти.

Устао ујутро пре десет. Она се већ мајала са ручком (само чорба и гибаница, данас лагано), а ја отишао да испоплаћам рачуне за овај месец за све четири куће - овде, стару кућу, Петерхид, Лалински Конак. Поподне отишли на сахрану. Прво отишли да обиђемо Арпикин гроб. С његове стране само један бусен цвећа, остало увенуло. Више свежег десно, где лежи Силвија, вероватно од кеве. Драган мора да се већ одселио, има месец како је продао стан.

Велика је сахрана кад неко рано умре, па не надживи оне који би му дошли. Четири униформисана лика, звучало је као да боље певају, ал' нисмо улазили у капелу док су они тамо, боље да пушимо напољу него да слушамо како рекламирају свог имагинарног шефа. Дивно октобарско време, премештали смо се у хлад па на сунце неколико пута док униформисти заврше појање.

После је одвела клинке у Спрингфилд док сам ја чачкао Бјо (са четири ствари на списку, лако се одлучити за ниједну), па одремао.

Фотке од пре три недеље још увек немамо - Драгана ми је дала картицу из своје фоткалице, ал' та не пасује нигде у мој адаптер. Иста као СД, ал' нема урез на углу, има неки пимпек на средини, упола је краћа ал' пола милиметра шира. Не може ни да уђе, а да не причамо о распореду контаката.

Негде ноћас је sGradlj.com дошао до 700 хиљада посета.

Спомиње се: IV₄, sGradlj.com, Арпад Гунароши (Арпи), Бјо, Гарави казан, Драгана Витас, Драган Умљанић, еос70, Живана Арматовић (Жуца), Ксенија , Лалински Конак, Малиша Борковски (Борче), Милица Зубатовић, милфовача, Невена Средљевић (Нина), Петерхид, Прлески, Силвија Умљанић, Славица Тејин (Слађа), Спрингфилд, френдз парти, чорба, на енглеском