28-IV-1970.

Још неколико партија ремија, само Драгана и Слађа. Њена се нервоза преноси на мене, и мада нисам озбиљно мислио да се убијем, написао сам у дневник какву говоранцију од опроштајног писма бих им (зборници) одржао, да виде где су се зајебали. Како од комарца праве магарца, како им је смешно кад чују да смо под стресом или нервозни (реч стрес још није била у језику, како ли смо то звали). Сваки знак неког озбиљнијег емотивног живота нам се исмева, та немојте касти. А заљубљујемо се, озбиљно. Још без секса, можда само руке налазе места, доста и толико, али ни то нам не признајете за озбиљно кад треба да се уважи, или га узимате преозбиљно ако сматрате да је "негативно понашање". Ајде да нас мало држите за озбиљне, мислеће особе, а?

Двадесетог гледао Јосипу Лисац уживо на Максиметру са новом песмом (коју после нисам никако чуо док је нисам нашао на јућубету 2020.). Носила је исту хаљину и фризуру као што ће налето на сплитском фестивалу. Последња година кад је двапут виђена иста. Писао о томе на Суштини 18-I-2021. (у ствари за 19. ал' овај датум имам).

Народна техника држала општинско 25. - моја дисциплина кино техника, наравно. Наставља се сутрадан. А док ме није било, драгичка: Ивка организовала игранку! Био сам уморан, није ми се ишло. Друштво послало Звојшу до мене по плоче (има и његових). Дао, нисам отишао. Онда стиже други гласник, од Димчета, да дођем по 8мм камеру за сутра, за практични део, па сам отишао. Успут сретнем неке, враћају се са игранке, каже једна "где си бре, сви те чекају". Осећао сам се прилично сувишан па нисам баш веровао... таман сам био срочио четири стране загробне говоранције, још ме држало. Чак нисам записао ни кога сам затекао кад сам стигао - ваљда никог, мора да смо се мимоишли, ја ка фото кабинету (десно крило), они из боравка (лево). Ако се нисмо срели у холу, нисмо никако.

Сутрадан сам био и такмичар и организатор, лабораторију смо направили у кабинету за ОТО у Змаја, у подруму испод зборнице. Био Димче са женом, учитељ Јаблан ваљда, још неко из зборнице, други наставници чија се деца такмиче. Заглавили смо до касно, јер је требало да развијемо шест или осам ролни, поступак траје сат ипо, а имали смо само две дозне. И не може истовремено, мора померено за петнаестак минута.

Био на концерту Корни групе. Ваљда у хали спортова. Свирали су "Једну жену" скоро целу, само фалио из средине онај део са удараљкама, ал мислим да сам чуо оно са оргуљама. Проблем са халом је што бину увек ставе под леви кош и окрену ка десном, а публику пусте само у пола сале. Пошто Бата увек стоји лево, окренут ка певачу, леђима је ка публици, што је незгодно. Светла ионако није било превише, па нит су они видели нас а нисмо нешто много ни ми њих. У збиру, уживали смо у музици, не у сценским кретњама. Ал' било је добро оно кад су свирали онај блуз, а Дадо се спустио, сео на ивицу бине и клатио ногама док је певао. Деловало онако баш опуштено.

---

Спомиње се: 18-I-2021., Димитрије Јосин (Димче), Драгана Витас, Звонко Даричић (Звојша), Змај, Иванка Томашић /Чардић/ (Ивка), Јаблан Арсин (учитељ Јаблан), реми, Славица Тејин (Слађа), суштина, на енглеском