Кошава нешто ослабила. Покушао да одем до Детелине по храну за коке и мачке, али затворено - ванредно стање у општини. Нисам узео ни месо, пред месаром бар петоро (са маскама, држе размак). Раде споро као и увек, иако су удвостручили простор - по први пут, на рачун кладионице која је отишла, обично је обратно. Девојке су биле с нама у колима, па сам само продужио, нисам ни покушао да се изведем налево круг или ластин реп, па сам скоро залутао. Заборавио сам где сам то скренуо са уобичајеног пута, а сви сокаци изгледају исто. Кад смо се вратили на познато, били смо 300м северније него што смо мислили (да, и она се прешла исто као ја). Купили смо само књаза и рамен (да, сад све четворо то једу) у самоуслузи и одвезли се кући.
Увече се Гита јавила на скајп. Након колико оно, осам година? Кева јој је у болници, треба да изађе у понедељак. Биће посла кад изађе - треба да се почисти и попуни фрижидер, ко зна шта се тамо укварило. Да јој се донесе шта треба из апотеке. Да јој се помогне уз степенице - срећом, само пола спрата, у приземљу је (не, него на првом, увек заборавим) а не знамо ни да ли ће је превести из болнице (укинута је хитна помоћ, постоји само некакво "амбуланце", све на енглеском). Итд итд, видећемо у понедељак.
Те је напокон видела нас и близнакиње, и ми њу, након осам година. Мада четири године млађа, изгледа старија од нас. Њен муж (случајно мој презимењак и донекле имењак) се мало појавио, махнуо, ћутао. Очигледно ми живимо боље, али је морала да нагласи да "мама има паре". Добро, мисли шта хоћеш. Ми ћемо по своме, свеједно.
Од овог датума па надаље, Бјо се попуњава прво на српском па тек онда на енглеском, досад је било обратно. Истина, пошто се фотке и сами основни слогови стварају у енглеској верзији, прво морам тамо да их напишем (мрзи ме да пишем и синхронизацију у супротном смеру), ал' пишем прво само празан слог и можда му додам фотке, а па онда пишем на српском (кад ми аутоматика пребаци слогове из фокса у постгрес), па после преводим на енглески. Ем је тако згодније за седамдесете, јер сам имао доста тога написаног у дневнику па сам некад преписивао и целе реченице, а почешће их само преформулишем. Да нисам тако радио, после бих то морао да преводим назад на српски, глупост. А и овако ми се дешавало ту и тамо.