То са спавањем се решило са два сата уназад - што је било 2:30 сад је 0:30 итд. Ионако од недеље идем у прву смену, кад крене школа.
Нешто сам се закрвио са Слађом око тог прошлог дочека и њеног муљања - наводно ме звала код Пиште, а није ме ни упознала с њим (што сам сам, пре неко вече). Онда парадирала мојим именом пред њима као да их зачикава или шта већ - шта ли им је већ причала да ја не знам, баш фер. Добра техника, док те не ухвате, а сад доста.
Довукла и неку девојку са собом, згодну али из погрешног места, једног од оних херцеговачких села где говоре још јачим нагласком него пре сеобе, права везана врећа.
Другог није дошла Друга Веца. Пропаде вече. Наредно вече зајебала стввар, појавила се и није хтела никуд. Ово је бар трећи пут да не одемо никуд јер је прво чекамо, па онда кад дође неће да иде. Записао сам подужи дијалог, који се завршава кад сам рекао "Мислим да се нећемо скоро видети. Збогом.". И отишли смо без ње.
У Дому омладине је дим био скоро течан. Покушај да их приведем к друштву Пиште пропао, претрпано, ни прићи. Срео неке са Руже (ту је и Звојша), играо са њима. Направи се круг довољан да један има места у средини да изведе нешто, па следећи итд. Мумије (како сам почео да називам Вецу и Снецу у дневнику) нису хтеле да уђу, бар не испрва. Можда није најбоље друштво, али су добро радили то што су радили, импровизовали на месту.
Испразнило се брзо, јер је напољу била милиција, са свежом техником: траже ти личну карту, онда упореде лице са фотографијом, аха, не личи, дођи сутра у СУП на проверу. Што је значило да ће да те убеде да се шишаш или можда хоћеш да те упишемо у ону књигу тамо? Многи су побегли на задња врата, преко терасе па кроз парк; неки испод малог моста, неки мурији испред носа. Али сваке такве вечери би пало десетак скалпова.
Јебите се, фрајери. Мени се овај социјализам свиђао.
И Џок се окушао код Снеце, оладио. После је причао да је само хтео да игра, поприча или шта већ. Да, да... после се она жалила да је био непристојан.
Кева рече да би проблем са Другом Вецом могао бити у парама, мора да су презадужени, свеже пресељени и куће се на брзину, гардероба намештај и шта све не, па боље да не излази док нема ни за џепарац. Па заболе ме за лову, осим што не ваља кад се испречи.
Слађа свратила да, уз остали диван, пита шта да ради када Пишта одјебе Славку - да га прими назад, или га одјебе најсуровије. Правио сам се мутав, најбоље тако. Твој је живот, не мој, штогод да кажем може да се схвати озбиљно, или озбиљно погрешно, па после ја гурав. Кад сам почео да се жалим како губим време са мумијама, рече "хоће да буду укључене у друштво овде, за шта треба доста пажње и стрпљења, које и себи од свег срца желимо, да их опет нађемо, нестадоше бестрага".
И упркос дугом низу неуспеха, био је добар овај зимски распуст.