23-III-1972.

Полудећу од кијавице. Цело лице ми је отечено. Па кад сам опет срео Б, напокон, кад сам већ мислио да не постоји, није било тешко да останем мртав хладан и као одмакнут. Неки стваран израз лица би већ теже ишао.

Покушавала је да уђе у гимназију баш кад смо ми покуљали напоље у 13:05. Значи из друге је, сад знам. Није тако лепа и тајанствена, више уморна и натмурена. И некако ситнија. Мора да је због светала. Па сам стајао напољу с њом док је чекала да уђе. Прозборили понеку, гужва се разишла, свако на своју страну.

Сутрадан је требало да снимамо код Д.М. Вишња није дошла, али Она Трећа јесте. Д. је некако снимила албум па смо то пуштали, уживали и зезали се. А ова није дошла, како смо сутрадан чули, због мантила. Био је већ готов, али дугмад нису пресвучена, па се расплакала. Мора да јој значи.

Био писмени из латинског. Обично не помажем другима да преписују (а слабо и треба, јак смо разред), али овде чиним изузетак.

Кијавица се повлачи, остала хуњкавица.

Веца и Снеца довеле 25. неку Р., згодну клинку из Вецине разреда, треба им пратња за Дом. Добро, нисам баш одушевљен, прешао сам се већ више пута, ал' кад сте већ ту и Р. је тако згодна, ајде. Кад смо стигли, њих хиљаду чека напољу, већ је било случајева вариоле вере по земљи, па су сви јавни скупови отказани до даљњег. Дозвола из цивилне заштите се чекала цео сат. Онда су нас пустили али опет разјурили после пола сата. Упознао се са Ш., тада матурантом у, замисли, трећој гимназији - пљунути Арт Гарфанкл само боље изгледа. (срео сам га много година касније, кад је радио у централи Искра Делте у Новом Саду). Боси био рођендан. Један из ДЦ-99 се јуначки прогурао кроз гужву да нам свима узме карте. А ова Р. је цура ипо (и уопште је се не сећам).

Запањио сам Слађу 28. како сам био сталожен и хладнокрван пред писмени из матиша. Ваљда сам научио да се на врат на нос греши па застаје, журим полако (фестина ленте, знамо се са латинским). На одмору играли пантомиме, па сам успешно објаснио Средљаку "Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда" (да, постоји такав филм, ваљда црни талас), још ми није јасно како. Вежбали смо то доста кад смо били на пракси у штампарији.

Д.М. намргођена, Вишња исто. Питам је ли то због бившег*, рекла да га не спомињем ако мисли да останемо... ајде другови. "Не знам је ли ти то одсјај од мантила, ал' нешто си зеленкаста у лицу" "Да, бледа сам". Две реченице касније пао договор за четвртак, 15:30. Обећава боље расположење, нећу да ми пада киша по екрану. Поподне монтирао "Не може" селотејпом, нестало ацетонског. Боље и ради. Пролази кроз сваки пројектор, само сваки рез има 1/8 секунде брљотке.

Веца и њени успаничени око вариоле, очекивано.

Тридесетог историчар каснио 30 минута, слупао се, ваљда само чукарац. Картали смо се док смо га чекали, играле се седмице, варало се ихај: Шишке је имаш шест краљева и пет седмица, остали нису имали маште. На одмору, причао са Д.М. и Вишњом о важности расположења за филм, што у оваквом пројекту може да оде од симпатичног а плитког до интригантног и елегантног. Сложили смо се да расположење не би смело да утиче, и да смо добри међу собом. Вишња ће да крене од куће око 16 па ћемо се наћи.

И нашли смо се. Шетали по граду, по градском парку, најзад први пут сами (тј дуже од 5 минута). Срели мог саобраћајца, попричали са њим. Прелазили пешачки бар десет пута. Обишли око треће/економске. Снимао много. За тај сат ипо (завршили у 17:54) сам сазнао више о њој него за целу годину. И рече да мада често изгледа да је одлутала и не слуша, слуша. Сећа се много чега што сам рекао. Зачудо, пола идеја за кадрове је њено. Она шетња од 360 степени око ње је ваљда моја. Тада сам (пре још за "Не може") сам већ увежбао камермански ход, да мало заносим куковима да глава не иде горе доле. То сам доста користио тог дана.

Скоро да смо договарали летовање.

Сутрадан Слађи било баш лоше, повреда крвног суда на врату. Доктор каже да је то све на нервној бази и преписао јој нешто за смирење, да се опусти да то не узнапредује до нечег за хирургију. Дремљива цео дан. Забринуло ме, онако братско другарски.

Покушао да преведем "Америчку питу" и одустао. Запетљано, превише речи очигледно немају очигледно значење. Треба ми још двапут оволико енглеског за то.

----

* Не сећам се тог типа уопште, мада се спомиње по имену да је стајао с нама на одмору више пута, чак и после школе успут. Једини са тим именом који ми пада на памет је онај што се после оженио Рушком, можда и јесте он.


Спомиње се: Босиљка Шаин (Боса), Вера Стојановић (Веца), Вишња Лазин, Градивој Средљев (Средљак), Дом омладине, ДЦ-99, Ружица Бајин (Рушка), Синиша Штетин (Шишке), Славица Тејин (Слађа), Снежана Стојановић (Снеца), на енглеском