Другар из IV5пп, плав али са дубоким басом од гласа. И ја сам био ту негде, па нас је Славко звао на пробу, и ухватио обојицу како грозно фалширамо (он нема слуха, а ја не умем да потрефим висину гласа, тачно чујем како грешим), па нас је искушао понаособ и најурио обојицу.
Студирао је нешто, али су онда његови нешто остали без пара, па је покушао да се запосли... и за ту прилику заборавио да спмене не студирање, него и матуру. Правио се мало приглуп, и добио посао у великој штампарији у Новом Саду, да везује стрипове. Постепено је узнапредовао до словослагача, нарочито кад је "нашао" матурску диплому. Касније је завршио први степен па је постао шеф погона, па му је то подигло и нумеру и тако би требало да има више стажа, раније почео, и да се пензионише пре нас осталих.
Из те је штампарије излазио "Лун, краљ поноћи", где су редовно микропредајник куцали као мирко... па зато кажемо мирко.
Међутим, штогод је оћоравио деведеетих, или је та издавачка кућа упала у говна, па је батали посао и вратио се. Имали су кућу у нашем крају, два ћошка одавде, и гајио је расне псе и тако састављао крај с крајем. Што је некад ишло, некад није. На крају се вратио на село (родитељи занемоћали или помрли) и сад учи за сељака.