јануар 1993.
Добар снег ове зиме. Стари шкодилак смо продали неком типу (кога ћу опет срести, седамнаест година касније) који је имао бољег мајстора, који је то поправио и истерао из њега још доста година. Ово мора да је било око 1991. ал' године су биле посне па слика нема пре ове. Даклем набавили смо полован рено 4, звани кафени (због боје). Можда му је ово једина фотка. Видим да је ту још увек приколица, али сад више немамо куку, па смо је, мора бити, ускоро продали. И сећам се да сам шидел димњак у деловима однео њим на плац. Био је поприлично претоварен, скоро да је дрљао дупе по блату у нашем будућем сокаку. Врата и прозоре смо још однели приколицом, тако да је шкодилак био још у оптицају и мало после 1991.
Овог месеца ме кафени извадио из неприлике. Враћао сам се са Расада (40км северно), и његов предњи погон ме савршено враћао на правац, упркос јебитачној комбинацији углачаног угаженог снега и валовитог друма. Штагод да је наишло, овај је излазио на право.
На слици, Нина учи финесе лопатања.
сезам, 6.:
Деца радника републичких органа у општини Зрењанин нису имала Деда мраза ове године. Паре су издвојене, али су (отприлике) 24. децембра потрошене кад је СПС славио победу у изборној јединици 3.
Спомиње се: кафени, Невена Средљевић (Нина), сезам, шкодилак, на енглеском