Седамнаестог нас давио неки наглуви познаник мојих, никад не знаш да ли је и шта је чуо, па сам раније збрисао у град, поделио слике стубовима и диџеју. Видео Рушку са оним типом од прошли пут, мислим се шта се фолираш, кажи лепо.
Питао једну из резерве, у сред "ко шта увати", да ли је глупо да је сад питам, каже није глупо али је одговор не. Добро.
Отпратио једну малу, дивљачну штогод, три куће од Дома омладине, бар је дала образложење: дечко јој иде у средњу пајканску, долази суботом.
Школа најзад почела 18. Историја смањена са 3 на 2 часа недељно. Социологију нам предаје иста што нам је предавала психологију лане. Учионица мала, интимна, на другом спрату. Двориште је још закрчено, нису сви радови готови. Сваког дана видим Вишњу, они су поред нас с једне стране; с друге је IV6.73. Пар у клупи за ову годину ми је опет Средљак, мада не очекујем нове забуне, већ нас знају.
Сутрадан био да се опет ослободим физичког, тамо се некако промувао преко реда па правац редакција месног листа. Утрапио им пар снимака за суботње издање, па онда у Дом да средим нешто са управником око фотки са свирке.
Поподне са ћалетом у граду, куповали уџбенике и лонгплејке, гађао "А ти се не дај" и/или "Тајм", купили уџбенике.
Увече фоткао "Па шта онда", са све шетањем по сцени док свирају, а вероватно и нешто вина иза сцене у паузама. Бубњар је извео свој уобичајени соло на крају, кад су свирали "Сузи Кју" по други пут. Покупили су инструменте, спаковали појачала, светла се попалила, руља већ напола напустила салу, њему однели пола бубњева, он и даље ништа не примећује "пао у транс ко магарац у јендек". А оно, попио је доста.
Јуче се договарао са Вишњом да дође да види филм, ал' неће сама него са Д.М., па онда наишао Аћим (и он јој се беше раније набацивао) па је пало добро зезање. Наравно, дошле нису, Д.М. отказала, како сам и очекивао.
Сутрадан је изговор био "није ми се ишло", па сам уприличио један разговор са њом насамо, да јој изложим сумњу да је Д.М. љубоморна, и да ми је пролетос рекла и "иди код твоје старлете". "Аха, то ли је, објашњава доста тога... а ајд немој да ме пратиш до аутобуса, чекаће ме један тип па да му кажем да се не нада и да не излазим увече, а биће компликовано ако будеш ти ту".
Оно, изашла је увече, нешто смо се зезали а онда свако са својим друштвом. Нешто се зезао с Грнетом и не знам већ којом то рибом.
Сутрадан ујутро, петак 22. је стигао и тај судски позив за сведочење. После школе се нисам мувао по граду, него право кући и дремка. Поподне сам сам одржао састанак у клубу, нико није дошао. Отишао кући и радио фотке до пола два. У суботу сањив ко куче, и онако већ ајде да одужим реда, питам Вишњи колико сам пута питао да пођемо (она мисли једном, ја мислим двапут), а јел могу опет, а јел ће за убудуће бити доста једном недељно... Одговор је углавном био "јао, немој...".
Моји су у Београду, па да не бих седео с баком, одем већ поподне у град, гледао "Валтера", па онда због конгреса ватрогасаца морао пешке кући, вечерао, па опет пешке у град (трећи пут тог дана). Увече у диску опет био са гомилом риба и испало да сам оборио рекорд - никад толико сати доброг зезања и толико штикли попијених за један дан. Вратио се кући са Васом, и опет чантрали код самоуслуге на Ружи, овог пута без пајкана.
23. је клуб најзад завршен. Јесмо радили и пре и послеподне. Чак смо и нафтирали под.
Увече бог зна како навалио на неку рибу, и није се измицала, и оно скоро да је наговорим да је испратим, каже с другарицама... кад ми приђе Сима пандур и каже "ај шта ми бариш рибу" "па не пише јој" "зато сам ја ту да пазим" "а добро, могао си раније да ми кажеш" "па ето, да знаш"... Е јебига. А и она, неће да каже то него као "са другарицама је"... Мада, поред њега је седео Б. из мог старог разреда из основне, спомињао се више пута и увек као невоља. Ко зна шта су мутили, можда она ни не зна. Да ја то проверим... и нађем је опет, и питам има ли дечка, нема, тј има кандидата с којим би требало да крене. Не, није пајкан, мада је ту нешто смрсила, избегла одговор. Аха, ипак је он али још није одлучила. Ипак сам је отпратио, цела два ћошка до њеног скретања (а да сам је пратио даље, већ би било зајебано за повратак...). Тј нисам је баш отпратио него сам је сачекао на ћошку и рекао да... ако јој са овим не буде ишло, могу мало да сачекам.
То је била Ема козметичарка.
Певач из "Па шта онда" дошао по фотке 26. онако у општој фрци, још вруће од сушења, тутњи не знам куд већ, иде код Минимакса да прави прилог, фотке му требају за новине, итд итд. Историчар нам болестан. "Портрет" се сутра отпрема на копирање. Варијанте да она дође и погледа филм о себи, последња прилика, нису упалиле, није је пустио ћале.
Уписао сам се на некакав течај немачког (можда, нисам ништа урадио с тим), све мислећи да ћу на зиму можда код шеширџија у госте.
Тог уторка, у 6 ујутро, морао да идем у Радијатор да ми овере дневник са праксе. То смо морали да попуњавамо, нешто као извештај шта смо радили (а нисмо скоро ништа, дакле измишљај), па онда јури тамо неког шефа за печат и потпис, јер као без тог папира не могу да добијем оцену из ваљда ОТОа, а онда ни да завршим годину. Баш ме занима да ли се то иком десило, или је било да се измишља било какав потпис и неки безвезни замрљан печат.
Увече нашао Ему из цуга, и било је баш весело (и њој!). А онда се појавио онај кандидат, у цивилки овог пута, и још један, па су је мутили наизменично, пиш живи кад се гледа са стране. Гаша се био потамбурао са оном од пре неку недељу, с којом сам ја играо кад ме послао да одвојим не њу него другарицу јој, па му је збрисала без речи, па је сад нешто мувао Емину другарицу и још неке и на крају отишао кући и нашљемао се ко земља. За то време овај трио (Ема, пајкан и другар му) су били позориште за себе, нисам дочекао крај.
Сутрадан је Гаша дошао још увек пијан. На зглавку је имао свежу рану, гризао да се отрезни.