Ливница, коју је основао отац Терезе, па су му онда национализовали и метнули га за директора. Што је и радио десетак година, а онда кренуо соло, направио себи малу ливницу, скоро као хоби. Чак је пред кућу паркирао точак од бродског кормила, што је сам излио.
Радијатор је углавном лио, наравно, радијаторе, поклопце за шахтове, пумпе за воду. Док смо снимали онај филм 1971. ту смо снимили неке кадрове. Ливница као ливница - промаја, прљавштина, чађ, пепео, песак свуда.
Ту је Иванка провела радни век, као погонски инжењер, зарадила рану пензију, темпом од 14 или 15 месеци годишње, због услова рада.
Проблем је што је ливница у граду. Направили су нову, ван града, одмах преко пруге, али ова стара се није дала. Још су уз њу, преко пута, сазидали нову основну школу (где је после Зеки имао робну кућу), све рачунајући да ће ливницу да затворе док школа проради. Ал' јок, школу отворе а гарава баба настави да ради, повремено.
Потрајало је више година док није коначно затворена, а и онда је наставила тако да стоји. Срушена је тек 2017. или 2018.