Свети двајздевети је био како доликује, свињско печење и све по реду. Поподне сео да учим историју, дошла Слађа, па смо одиграли једну туру лорума. Онда је покушала да искамчи да јој правим друштво до диска, ал' јок, само до Леснине, а тамо сам ухватио бус до Бранке у 18:10. Она већ изгубила наду да ћу доћи. Симпатични људи. А и слатко је макар љубити се без капута и гледати је како се пресвлачи. То све у соби пуној намештаја што су јој купили... шта је ово, штафирају је?
У диску, Гаша опет са оном крецавом, већ је откачио Д.К. на фин и културан начин. Са овом сваки час подгрева сарме. Хазим је опет био са Г.М. и било још познатих, купили и вина, мени није легло преко шне нокли, па смо изашли а у холу Омеров брат почео опет да је бари (понекад зажалим што му не иде). А онда свако на свој бус.
У четвртак као учио историју, поподне пак премештали намештај. Орман из моје собе отишао код маторих; астал из њихове у бакину, из трпезарије нафтарица исто код баке. Час посла.
Увече прво код Пролетера па с руљом у Дом, ђускали док је било места. Мене опет кренуле шне нокле па смо сели. После у клубу причали о контрацепцији, каже на последњем прегледу су јој нудили. Па што ниси узела? Па онда ми није требало. Размишљамо. Збрисали нам аутобуси, пратио је до пола. Све неки погрешни мириси.
У петак, 1. децембра, велики концерт - група Срце, Бумеранг, Око и Томаж Домицељ. Гомила фотки. Управник се мало љутио што сам увео и рибу, ал' реко куд ћу с њом. Озвучење нешто јаче, уши су ми свирале 1000 херца два дана. Ту испред Дома омладине сам је сликао, тај један пут, у бунди (!). Па онда опет свако на свој бус.
У суботу сам се одмарао. У недељу, трећег, у диску гостовао Зоран Модли, диџеј са двестадвојке (и донекле студија Бе), сликао га са оним мојим шеширом. Стигли благовремено на своје бусеве.
У понедељак писмени из историје (!). IV4 наместио да бајаги цури радијатор (заглавили сунђер) па стисли клупе да не газе у бару, да лакше преписују. Шта је било код нас на физици, записао сам у тефтеру.
Био и први час у политичкој школи, директор држао, лепо је то сложио. После стајао са Борчетом и Јоздом до 20:30.
Уторак поподне била Слађа, а онда отишао код једног из клуба, позајмио два албума Саје и Гаје од његовог брата. Стерео почиње да се исплаћује.
У петак (8.) била опет Слађа а после дошли и гости - Фери и његови. Ћерка порасла, баш је риба ипо. Сутрадан сам, одлазећи на исток, испричао шта има и, наравно, увече се појави Гаша. Нас двојица се распричамо а риба оде у другу собу, јер се појавио Кале да преводи. Сматрао сам да не вреди да чекам Бранку после школе јер има само пет часова, него ме ћале одвезао увече и промашимо се за пет минута - она отишла у 19:25, ја дошао у 19:30. Одвели смо је у диско, диџеј (онај што зна мађарски) ју је поздравио на мађарском и пустио нешто од Омеге. Убедили је да не спомиње вино кући, Гаша и ја баш правили шоу, имала је шта да запамти. Могао бих у Бекешчабу на пролеће кад буду ишли рукометаши из гимназије...
Била је презадовољна, јесте има то све и код њих али много скромније и ређе а и кад играју удвоје зна се ко ће с ким а не ово ко шта увати, и игранка почиње у шест (кад ли се па завршава?). Каже били су и у Италији и спанђала се тамо с неким Французом ал' обоје ни да бекну. Успут до куће се сити изразговарасмо, нит она зна који језик нит ја мађарски. Чим смо стигли почела да ћалету тркељише утиске.
У недељу (9.) зором су отпутовали. У клубу нико ништа није урадио, све се одлаже.
И тако сам се целе недеље мање више одмарао од Бранке. А поподне ето ти ње. Моји седели у кујни са Ђуђом, па нам нико није завиривао. Ма наићи ће неко, ма неће, па ајмо у бабину собу на отоман, па ипак... и таман се вратимо у моју, кад наиђе ћале да пита јесмо ли за кафу. Онда је она отишла па смо се опет нашли код Пролетера у 19:30. Правац клуб. И било је ајде боље да не ризикујемо, али на крају ипак јесмо. Онако како сам сањао, али, хм, нисам сањао њу, него да смо се као разишли, па сам с неком другом, спомињаном овде. Рече како је срећна. И стигли смо свако на свој бус.