16-VI-1973.: Крагујевац

Скупили смо се ујутро на аутобуској - Бештара, З. из ДЦ-99, мали радиста, дебели из IV6.73, мала М. из ДЦ-99 и остали. У Новом Саду се саставимо са осталима, доста познатих, неколико њих од пре пар недеља, и оних о којима су само стизали абери.

Мали радиста је смувао М. па је прозван Мали Јебач, а З. је постао Туриста (јер је он пре тога био са њом). У Крагујевцу су нас сместили у интернат медицинске. Још се ништа није догађало, само смо као барили келнерице да нам донесу репете. Увече као барили нешто, више туристички (мада нисам сигуран да Бештара није нешто уватио), осим наравно Малог Јебача. Ми остали отишли да издалека гледамо Југрупу, па на некој тераси попили по једну и тутањ у крпе, уморни од пута.

(ово сам снимио, да не поверујеш, у цик зоре, док су улице још биле празне и мокре од кише; има још једна слична, где се види наш ганц нов Мерцедесов аутобус и сунце вири кроз облаке, ниско; изабрао сам ово јер је ово ваљда први пут да видим те нове наранџасте сијалице, то се стављало само на важније раскрснице)

Ујутро свечано отварање, упркос лошем времену (висок водостај, тј свима се пишало, иначе било само спарно). Падобранац слетео на трг и онда говоранције, парада... ма као и обично. На такмичењу бисмо и боље прошли да се Мали боље снашао. Препешачили смо десетак километара (јер дошли смо без мотоциклова, дакле и возачи су ишли пешке са нама) по Шумарицама, и бар били у природи. Тај ваздух. "Нема здравља без ваздуха чиста / плућа увек иста / а лице блиста ли блиста" (ко ли је ово написао).

Поподне се зајебавали код Новосађана у соби, нека глупава Рада се затрескала у неког Лајчија. Узели њихов мотоцикл Бештара и ја па се мало возикали около, ја са траком око косе па се пролазници фрапирали. После се зезали опет с келнерицама. Увече смо хтели да идемо некуд ал' на приредбу нам се није ишло, на игранци слабо кога било, него смо се зезали горе код медицинарки - келнерица, то је био пиш живи. Ту смо неки Џеси и ја као барили неке рибе, ја чисто да бих остао у форми, нисам се баш унео у улогу. Код Туристе у јакни нашли молитвеник и сан пресветле мајке богородице, читали молитве наглас, ваљали се од смеха. Неки клинац из Руме навукао ћебе уместо мантије, иде из собе у собу код ових млађих, буди их и чита им молитву за лаку ноћ, па дрекне "спавај!", тресне врата и иде даље. Ујутро у шест поновио то са јутарњом молитвом.

У понедељак смо били туристи. Опет наишло добрих риба, био горе код медицинарки, частиле ме тортом. Мали Јебач још од јутра резервише собу. Убио део поподнева зезајући се са неком опиченом риђом Босанком, занимљива фаца, пегава и прћаста. Нека два сата пре вечере руља почне масовно да слуша транзисторе. "Овде радио Крагујевац, специјална емисија за учеснике, овај, смотре. Дајемо резултате такмичења." И ту крене да ређа како су Војвођани поубијали најбоља места. Падне чашћавање, честитање... Тај "радио" је био у једној гардероби у нашој згради. Неки Панчевац прерадио своју КТ станицу на средње таласе па пичи програм. Умешао сам се и ја, најавио игранку. Да попуним програм, читао и резултате фудбалских утакмица са неких новина којима је била обложена фијока стола, из ко зна које године. Око вечере је фора већ била проваљена, па је за вечером било пиша кад неко улети са вестима да је победио, а сви му се смеју - они већ знају, он још не.

(лево, З. и иза њега Мали; у позадини Дебели; десно Бештара, ја лежим на трави. Снимљено неком клупском Јашиком, 60х60мм, широки филм)

Увече сам се жив искидао кад сам видео Дебелог, З. и Малог како не знају куд би, јер их је Џеси истерао из собе. За вечером она Босанка нас служила као аге и бегове. Оно, јесам знао да смо неки фрајери, али овако из разговора сам тек укапирао колико смо јаки.

(истина, у интернату не живе Крагујевчанке, ни оне којима неко плаћа собу)

Увече се прво зајебавали горе на тераси код медицинарки сат ипо, па кренули некуд, дрмнули по фалш рум негде, кад оно већ фајронт. Пређемо у другу кафану, где су већ били Новосађани, па још по једно пиће и ћевапчићи. Неко је добио мараскино уместо џина, ћевапи су стигли неки минут пре фајронта, но све се некако средило.

Кад смо изашли, киша је била стала. Један Новосађанин, пијан као летва, је шест пута испустио цигар из руке, некад упаљен некад не. Онда је некако савладао држање али му се гасила сваки час. После је он порађао Кикуса да бљује, успело из петог пута. Стигли смо у дом у два.

Оно кад имаш седамнаест година, још ниси начисто где ти је црта са пићем и како које ради, па у нека доба после пишања спазиш себе у огледалу. И добро се загледаш. Као да нисам ја. Не отрезниш се много, али стекнеш увид.

Кикус и ја смо уштимали један магнетофон на пола брзине, провукли микрофон мени кроз рукав и онда снимали шта се баљезга, нарочито овог што га је порађао. Овај се жалио како му је курац мали, свега 14цм, и како је био надражио једну малу па је хтела да се јебе а он после десет вињака (новосадским нагласком, краткоузлазни на прво а, дакле оно завршно а је под плафон) није могао. Онда је певао и то седам песама одједном и осму компонује. У пола пет смо дигли руке од седења и отишли да убијемо сову* за то мало сати до доручка.

Ујутро смо закаснили, нисмо отишли у посету "Црвеној застави", већ седели горе код медицинарки. Једна се дебело затрескала у Бештару. Све се као фол баримо ал' мени већ недостаје моја стара, није ово то.

Уторак, 19. Додела медаља никаква, омладинске нису ни додељене на бини него дотурене екипама; наше дисциплине нема ни у билтену. Лепа сала, још лепша гужва.

На ручак смо, наравно, закаснили, ал' смо били и дворени и мажени и пажени. Чудно се то обрће - бариш келнерицу да добијеш репете, а онда тражиш репете да би барио келнерицу. Оној Босанки сам посебно одао признање.

Наспавао сам се тек у бусу. Тек ту сазнао да је наша М. са шећеране.

Увече Снеци осамнаести рођендан. Једва је наговоримо да части мало више руље. Ш. трља пиво да га загреје. Боса се слатко смејала на новосадске форе и нагласак. Слађа и Драгана исто чашћене. Руља се нешто брзо разилазила. Ње није било.

----

* ако "совити" значи спавати, "убити сову" је јаче

Спомиње се: 06-II-1974., 01-V-1974., Велики уранак, IV6.73, Босиљка Шаин (Боса), вињак, Владимир Себешћен (Бештара), Драгана Витас, ДЦ-99, Славица Тејин (Слађа), Снежана Стојановић (Снеца), ћевапчићи, фрајер, шећерана, на енглеском