01-V-1974.: Велики уранак

Устао вала на време, спремио шта је било мој део и кренуо да мутим ћалета за вотку, добио вино. Онда сам отишао по њу. Навукла је буразерове неке фармерке и своје старе ципеле на шнирање са еркондишном у једном ђону, ону бордо јакну и траку за косу. Понела је и нешто ствари за пецање које је јуче Болди заборавио да понесе. После смо отишли и по њега, не није заборавио него има своје, пренели и то у кола, па га још чекали док у башти ископа глисте и млади лук. Онда отишли по Е. Она је спаковала још литру црног, и додала још нешто за салату. Онда до мене. Ћале је већ био спреман да нас повезе. У центру стали да купи цигара, соли смо имали, бибера сам понео сад (испрва заборавио) а још је фалило хлеба па смо опет отишли до Болдија а сетио се да узме и бибера. Хтели смо да навратимо и до Кида али је он у последњем тренутку одустао, ал' могли смо бар да га питамо да ли има бибера. Но, већ смо имали вишка а понео сам и ону малу бочицу магија, остало од летос.

Срећно стигли на реку, време сунчано, пут кроз џунглу мало потопљен на пар места али се прешло преко тога, до неке мале чистине одакле није могло даље колима. Опет натрчимо на идиота Перу са шећерана па продужимо још педесетак метара даље; Болдијево старо место заузето, ајд још мало кроз коприву и шаш и нађемо. Може шатор, може пецање, само је обала мало мека, није се глина још осушила. Запамтимо место па се вратимо по девојке и ствари, са ћалетом договоримо за 19:00 и кренемо. Ми да наместимо шатор, а њих двоје да упецају ручак. Наравно, (... 5 речи...), а онда сам од неке гране направио као косу па умлатио коприву и дивљу лозу, па смо на тих 4-5 квадрата дигли шатор. Земља одвећ растресита, клинови сувише лако улазе. (... 13 речи...)

Оно двоје на обали су за то време позабадали пецаљке. Договоримо се да нас двоје запалимо ватру. Прво нађемо неко место где нема грања близу, да не запалимо шуму, а онда рашчистимо и тло, па нађемо довољно сувог. Док су они дошли, почело већ да се разгорева. Онда њих двоје почну да сецкају месо. Да отворимо бело вино, ал' немамо зглаван вадичеп. Пола чепа изађе, пола угурамо унутра. Болди покушавао да силком испеца комаде, ал' није ишло. Пили кроз зубе кад је дошло пред крај.

Одемо ми на обалу, ухватиле се две рибице, једва 12цм, можда као мамац за нешто веће. Седели доле неко време па отишли горе. Наоблачило се већ. Ово двоје натакли месо на прутове и пеку га на жару, добро испало. Онда (... 13 речи...) смо однели боцу на обалу и пили пили, а ово двоје у шатор. Блинкер смо морали да расклапамо двапут, мрсило се нешто, а ни риба није ишла. Заглавила се у блато, па сам вадио прво њу, па њене ципеле, па столичицу, срећа што сам имао широке ђонове.

(... 8 речи...) Ајд уз ватру, али је кишица већ успела да је угаси. (... 22 речи...) Док је киша стала, све је већ било мокро, ништа од ватре. Месо смо већ појели, а нисмо имали отварач за конзерве, класика. Ближило се и време за полазак, па смо се спаковали. Стаза је сад била много гора, баре се повећале, били смо прилично блатњави док смо стигли. Ћале нас је чекао тек три минута. Отишли прво до Болдија да истоваримо ствари, па до ње (мора да стигне на време!) да се пресвуче и да се Болди нешто изразговара са њеним ћалетом око штапова за пецање, па до Е. да разапнемо шатор у празној соби на спрату, да се суши. Ћалету се захвалимо на сарадњи, ми остајемо заједно, баш нам је лепо, даље ћемо пешке. Останемо код Е. на вечери и још литри вина, а појавила се и вотка. Разишли се око једанаест.

Приложене фотке су са неког комада Илфорда који ми се затекао, нешто сам лоше шацовао кад сам секао па остало овако кратко, има укупно пет снимака.

(Првобитно сам запамтио да смо ишли бицикловима, што је можда и било неку годину касније, кад смо нас двоје ишли сами.)

Другог маја смо се нашли увече у граду, били тамо и Болди и Кид, кога смо појели живог што је био и иницијатор и организатор и на крају није дошао. Каже, и на каучу је било лепо. После отишли до Пролетера, Гаша нуди кључ од гајбе. Сад се сетио, а кад је баш требало оно ништа. Пођемо до парка, на углу сретнемо Н.Л. (дебели мотоциклиста из IV6.73, види 16-VI-1973.), каже "доста сам учио, сад ћу да почнем да се проводим" и Ш. из ДЦ-99 (в. 13-I-1974.). Нисмо се дуго задржали с њима, ал' гле нема наше клупе. Дрво нам нису однели.

Трећег био код ње, шила ми шешир од оних старих фармерки. (... 9 речи...)

У суботу... немам појма где и шта, писао сам јако накнадно, једино знам да јој се поправило расположење. Ћалету се није свидео шешир, нешто се натоврзао на мене. Требало да гледамо у позоришту "Горски вијенац" али се распродало. Феноменални облаци. Били у диску или у биоскопу.

Или је то овог дана било да смо се изјебали са распоредом - шкодилак није хтео да упали, кожарац ми побегао за 20м, стоп није ишао док није наишао Ечи, а онда кад сам стигао било је већ касно за биоскоп, осим можда за онај ближи али ко зна шта тамо игра, те на крају нисмо отишли никуд.

У недељу дошла, испратио је на станицу. Донела ми гомилу мађарских граматика па сам покушавао да ухватим неки смисао у томе. (... 24 речи...)

Спомиње се: 16-VI-1973., Крагујевац, 13-I-1974., Корни група само вечерас, IV6.73, Болдижар Барваи (Болди), Гаврило Ташков (Гаша), ДЦ-99, Ендре Фелбаб (Ечи), Золтан Кадар (Кид), шећерана, шкодилак, на енглеском