19-VIII-1973.

Целог дана посла по кући, шмирглао прозоре. Релативно неиспаван, кренуо пешака, у Грамагу купио "Милион", угравирао посвету хемијском оловком, и отперјао до Маришке, на рођендан. Друштво још танко кад сам стигао, музика солидна. Неко време се убих убеђујући се с неким типом, тврди да мој радио може да се препичи на стерео уз помоћ адаптера. Она је за то време испијала купиново вино (још се производи, са истом етикетом, и после 2020.!), па онда пиво, па сендвичи, мешала пића. Ударило ју је добро. Сипали пива Маришкином керу, па ишли код ње да донесемо бечке валцере. (... 236 речи...)

А након трежњења, у Маришкиној кујни, да више не дајемо једно другом слободан месец, и да неће више да пије. Одлука с моје стране је била да онај договор од маја, да после слободног месеца терамо до октобра па онда ај ти на студије... не ваља, кратко је то, колико год разумно изгледало. Ово међу нама је јаче, има да терамо док иде.

(... 60 речи...)

Отпратио је, дала ми бицикл, договорили се да у среду дође по њега, стигао кући у пола шест.

У понедељак се ништа није догађало. Могуће да је требало да одем до зубара, али није долазило у обзир. Било је два зуба да се ваде под хитно, ал' јок, не иде то после пијане ноћи, те не извадим тај други. Служио ме још петнаест година. Ту сам научио да не верујем много зубарима.

Стигла плоча "Бум 72" од Вараждинаца. Шмирглам пенџере, а иза леђа тутње Млади Леви.

Навраћао Болди ал' не знам за шта.

Сутрадан (21.) исто ал' он није навраћао.

У среду, 22., ето ње. Каже (... 14 речи...) "дај да видим слике". Показао јој ове са летовања (оне са Мартом у крилу сам склонио и после послао преко Франца, срећом па се Ање нема нигде), а онда и што је Болди пробрао за изложбу. Једна до друге, она и кева са исплаженим језицима, то је оставило утисак. На капији никако да се изљубимо, договорили се за увече.

Увече у диску она четврта из њеног друштва нам оставила два деци вина, положила поправни. Она само пољубила флашу, мени остатак. Завукли смо се у наш буџак(... 109 речи...) ту разговор некако скрене у страну у недоглед.

23. значи рођендан, стигли они сулуди слајдови са летовања, бака частила па сам купио дијапројектор, најпростији, само кутија сијалица и сочива, ни вентилатора ни механизма, неуништив (јесте).

Увече отишао у град са ловом, нашао Гашу па у Наму да купимо вина и рум пунча, руљи се није свидело, преслатко им. Мало ме дрмнуло па сам водио Слађу у Војводину на пиво. Испричао јој свашта, али дозирано, има шта сме да зна има шта не. Назире се да је помало љубоморна (... 2 речи...). Сетила се и она наша два минута, па смо то уредно гурнули у буџак, било па није. "Немој да би јој рекао, како после да је погледам у очи" и "признајем те за ставове" (оно о равноправности, тј ако сам ја имао слободно, има и она). Те смо и то завршили, а онда ме она давила о својим неприликама.

Е, да, сад сам пунолетан. Не осећам неку промену.

Сутрадан отишао да њу и Маришку (случајно наишла) зовем на рођендан (славићу заједно са Гашом. Затекао сам је, око 16:20, у неком полусобичку, (... 27 речи...) дуго причали како су њени зидали кућу и како моји сваке (друге) непарне године нешто раде на кући. Показала ми неки гоблен што је радила пролетос. Тад наиђу Маришка и Г. па је овај оправио њихов радио. Онда смо се некако и разишли. Увече дошли теча Кића и Аница. Радио је цео викенд, удешавао врата и прозоре да лепо належу.

Увече била нека киша па нисмо ни излазили.

У суботу (25.) сам је чекао пред Дому омладине. Решили да нам се не улази, па смо само окренули круг до најближе трафике, цигаре шибице. Успут срео Гашу па смо се преслишали око списка, све океј, закључено на 16 до 18 особа.

(... 59 речи...) Каже, у понедељак цео дан није могла да једе. Ома питала "да ниси ти пробала да пушиш?". Насмејало нас добро.

Онда ју је опет спопало ћутање, па сам једно време ћутао и ја, па пиздео, па реко ја ћу овако да заглавим у лудницу, јеботе. "Долазићу ти у посету". Бесмртно.

(... 80 речи...)

Стекао сам утисак да ће једног дана, кад више не будемо могли да будемо заједно, све несреће и баксузи који су ме досад заобишли, да ме стигну један за другим.

26. Селио собу, избушио рупу у полици да страга увучем струју, свађао се са ћалетом што ми не да да је офарбам, обојица са истим разлогом: орахов фурнир. За њега је то отмено и светиња (а мора да је и коштало), мени је ружно и квари ми амбијент. Завршило се апсолутном забраном тога, на шта сам ја узвикнуо живела демократија, а он се као комуниста сетио да одавно нисам добио батине, текста му понестало.

Увече у диску ме нешто јебуцкао стомак па сам мало цугнуо вињака од Гаше. Није помогло, а није ни објашњење што сам био тако весео цело вече. Одлично зезање. Стубови Дома омладине табали падобранце (тј ове што су ускакали преко ограде да не плате улазницу). Слеш на њено наваљивање пустио за нас два Млинарца. Растали се релативно рано, и договорили да се нађемо код Гаше исто нешто раније, да ми опере косу. Каже понеће шампон.

Сутрадан, 27. још горе се закачио са ћалетом. Ја бих да одремам, чека ме дуга ноћ, он би да премештамо неке летве по гаражи, да направимо места за песак, а још сам и устао нешто раније јер ми је почела возачка обука. Споречкали смо се штогод, умешала се и кева, и отерао ме да спавам. Срећом, посао ионако био скоро готов (сам га измишља, сам га укида). Све само да испадне да сам ја ленчуга која не може да одлепи дупе са кауча.

Сетио сам се оног о "најбољем поклону за рођендан" и заспао са осмехом. Пробудио се на време и отишао до Гаше тј одвезао ме ћале, јер сам носио тридесет лепиња, теглу краставаца, шешир, карневалске панталоне, јакну и нешто лове. Гаша је управо био у кади и послао ме у пичку материну што нисам донео и кобасице и још нешто музике. Отишао са ћалетом до Букац али није имао траке при себи. Вратили се, Гаша мало осушио косу па смо отишли да купимо шта је фалило. Зајебо сам га, рекао да фијуче ветар, па је узео вијетнамку а оно тек фртаљ кошаве. Оставили поруку гостима, у Нами направили урнебес али ипак стигли све да набавимо до осам, кад је већ пола гостију стигло. Нешто касније стиже и она, уморна каже, ишла у Нови Сад да преда документа. Донела је шампон.

Свечаност смо отворили шампањцем, нас двојица пили унакрст. Затим сам однео своју флашу њој, нећкала се али отпила ипак, предао Слађи и Драгани да проследе даље, а ја се вратио код ње. После три рума (два са лимунадом), пре него што ме баш ухватило, крене овакав разговор

- да ли сматраш да постојим?

- ти си само перцепција

- али та перцепција ти је оставио гомилу материјалних доказа... које такође примаш преко чула као и сав остали свет према томе цео свет је перцепција. Не знам у колико примерака постојим.

- откуд знаш да постојиш само у једном примерку?

- то нисам рекао, али у овом примерку мене ја волим овај примерак тебе у овом примерку света, што се не да разделити. Према томе, не можеш ме избрисати.

Ту смо се већ расплинули, а и почело пиће да нас сустиже. Око поноћи је замолим да ми опере косу(... 46 речи...). Пролазили разни, Чарга, Ј.Б. (Јозда има запаљење плућа, одсутан), Драгана, Слађа и којеко још. Слађа је била бесна, "ово ти није требало". Марш сви у пичку материну, и одоше. Комбинација рума, ње и после топлог ваздуха из фена ме подигла негде високо, високо... па смо се скрасили у оној фотељи у којој је зимус онај заспао. Ту смо попили... још три рума. Као кренули кући(... 51 реч...).

Отпратим је око пола пет, вратим се код Гаше, легнем на први кауч, немам чим да се покријем, ништа безалкохолно да утолим жеђ. Гаша и брат и Ј.Б. такође џоњају којегде. У 9:30 нас пробудио комшија па смо отишли у гимназију на упис. Крштеницу сам замрљао сенфом. Биологичарка рекла да неће таквог да ме види. Тешко ћеш држати час жмурећки...

Она се појавила нешто касније од договореног, поклонила ми плочу од стонса, најбоље из 1965-66, бирао Арпи, имало мотоциклове на омоту, па смо онда стајали мало код текстила, па на своје бусеве. Видимо се у суботу.

Поподне имао вожњу. Били Кид и Болди, вратили ми "Бум 72", донели Чикаго (5.).

29. радио по кући, вероватно са зидаром. Поподне отишао и заменио оне Стонсе за Мелани - ипак је то период пре мог времена, не леже ми никако. Читам "Тихи Дон". "1984." је код Болди. Још сам помало болестан од читања те књиге.

30. вожња, поподне радио с мајстором, ишао са кевом да купим панталоне.

31. по кући пре подне, поподне са ћалетом у Бртогу, деди све горе. Некако сам претпостављао да се видимо последњи пут.

Просторије у позадини су ми некако изненађење, запамтио сам да је на том месту (и на старијим фоткама) била штала, а десно, уз њу, кухињица и шупа. Он и жена му су најчешће боравили ту, кућу у предњем делу авлије су слабо користили. Немам појма кад је штала прерађена, и то још да има двоја врата. Кад сам био клинац, деда је још имао пар коња, и неколико пута их је презао и возио ме тако пар километара, колико да осетим како то изгледа. Запамтио је да сам рекао да је ауто бољи, ово његово труцка (његовим речима, „ово твоје струца“). Осећај је стварно чудан, кад коњи повуку то је нечујно и једва се осети, блаже је чак и од поласка воза. И нечујно. Коњи су, некако, успевали да повуку узбрдо - било је места између капије и друма таман за толико, он би закочио, сишао да затвори капију, па онда потерао коње и пустио кочницу. Друм је метар и нешто виши од капије, добар је то успон, ал' коњима није сметало, исти бестрзајни полазак као на равном.

Не знам ни ко је жена са децом у вратима, могла би бити тетка Јања да је дебља. тетка Мима сигурно није, њене ћерке су девојке. Вероватно комшиница, нешто се не сећам да су имали станаре. Не знам ни чији је фића лево, видим новији је модел, са већим фаровима (Застава никад није научила да сама прави пресе за лим, то су им увек радили Италијани, тако да су се промене у дизајну сводиле на ствари које се каче и наврћу, лим је остајао увек исти). Шљиве су оне исте од пре петнаестак година, најзад су се подигле крошње да може под њима да се седи.

Ноћу, кад смо се вратили, ошишао се. Штета за онолику косу.

Спомиње се: Аница Тасић (Аница), Арпад Гунароши (Арпи), Болдижар Барваи (Болди), Бртог, Велемир Прокин (Чарга), Гаврило Ташков (Гаша), Градивој Буковић (Букац), Дом омладине, Драгана Витас, Золтан Кадар (Кид), Јован Зданић (Јозда), Мика Зеленић (Слеш), Ома, поправни, Славица Тејин (Слађа), тетка Јања, тетка Мима, теча Кића, фића, на енглеском