Другар из истог IV6.73, мађарског одељења где су били и Болди и Ечи. Отишао да студира фармацију, али је у ствари хтео медицину, те је полагао само испите које ће му тамо признати, па је онда то и успео наредне године.
Некако испада да је скупљао за мном - прво је преузео Бранку, забављали су се неко време 1974., па је после 1977. откупио оно естонско озвучење од мене, а пре 1977. је хтео и да купи старог шкодилака од нас, али тада још није био на продају.
Неко време сам га био изгубио из вида, па сам онда чуо да се развео и оженио оном младом докторицом са капије, тј пријемног у болници. Она је отишла у дерматологе, он у анестезиологе. Ту је негде одлепио већ помало, напио би се па се пијан појавио првој жени на вратима. Развео се опет па наново оженио оном првом, нашао и религију... српску православну. Чак је и име посрбио, тј превео, и ћале га је често виђао у капели на гробљу.
Тако сам се наслушао прича о њему, а да га у ствари од осамдесетих нисам ни видео, док ми ћале није умро па сам ишао да тражим каменоресца, и неким чудом баш у истом дворишту где је и мајстор један из њиховог одељења има кућу и штампарију, а он је баш навратио код њега да види око неке брошуре (за цркву, дакако). Није изгледало да се ишта опаметио, само је био још смушенији.
- шта га ја знам, може двајспетог?
- продато.