17-VI-1974.: Средња олимпијска

Добио паре, частили ме ваљда за матуру, био до Оптике и купио Практику. Испробавао цео дан, увече развијао.

Сутрадан вратио блиц у клуб, све спремно. Филмови подељени, идемо у две групе па ко боље. Истина, сектори за снимање су дељени тек сутрадан.

И тог 19. је била велика гужва. Други СОШОВ (што Мика Путник увек каже сошоф) почиње сутрадан. Убола седмицу код Жике (ал' не сећам се који је предмет био, сад сам морао да питам, каже биологија). Нисмо могли ништа конкретно да се договоримо јер ја нисам знао кад ћу и где бити, нек рачуна да могу да наиђем изнебуха. Договорили се оквирно за суботу увече.

И најзад 20. почиње. Генерална проба преподне, чекамо да Тарча донесе филмове. Стајао нешто са Аџом, његова сестра има луду фацу. Поподне велико отварање на стадиону. ЖГЉ у, пај сад, комисији за бакљу. Велика шарена лажа, и већ који пут уписујем да личи на Орвелових два минута мржње. Што више снимим, више ћу после имати да монтирам. Наравно, налазим се на скроз погрешном месту, супротно од трибине, ал' то је мој сектор.

После параде велика јурњава - прва вечерња пројекција, у Дневниковој трафици код Наме приказивао филмове. Довукао своје озвучење, клупски магнетофон, истурио звучнике на улицу, пројекција преко огледала на млечно стакло. У радњи сем продавачице још три рибе, једна пљунута Ања осим што је црнка, али и стас и шарм и тај напукли глас. После само покупио опрему и ћао. Срео оног лика из Суботице што је пред крај био са Нором. Срео га после још једном и дао му ону њихову слику.

Петак, 21. Почиње бизнис. Креће килаво, као прво неко нам је већ здипио цео стадион Радничког, тамо су се сви већ сликали (очај живи, видео сам после те фотке). Покушао да организујем пројекције у Змају, први пут пропало, други пут слабо. Ухватио једну групу риба из Панчева, то се исплатило, али у збиру од десет екипа сликао шест. Са пројекцијама грдна забуна, јер је неко од наставника из Новог Сада промашио, па уместо у Волти држао пројекцију у излогу Форумове књижаре, два излога лево, и то нико није знао, нестаде нам човек. Димче се вратио из Белгије. Донео први џепни калкулатор, па смо се зезали с тим, то мора да се види.

Увече послали Тарчу и мене у село да прикажемо тамо али нас нису пуштали, не дају нашу опрему, док не направимо игранку... па су зато он и З. правили игранку у основној школи на Грошу. Јурили до Букца и којегде да прикупимо музику. Тарча барио неку рибу па му побегла. Букац пуштао музику, З. покушавао да увати нешто, а ми тутањ.

Наравно у селу нико ни не зна да треба да дођемо, нисмо урадили ништа. Вратим њега у школу на игранку а ја право кући.

(напомена око тог кабла... то је стари кабл од оног мог првог грамофона из 1965., с једне стране дин тројка, с друге два пимпека као за струју, јер такав је пасовао у стари радио, а игром случаја пасује и у ово моје озвучење и у тај стари тракаш, осим што је метални оклоп био преширок за утичницу па сам морао да га смакнем)

Субота, 22. Стопом до клуба, па генерална проба технике за завршну пројекцију, па од девет у Змаја да распродам слике. Како који, ал' Панчевци ме извадише. Цео дан што аутостоп, што бус - имали смо пропуснице па је било фрај. Поподне је све стало јер је било светско првенство, наши играли против Шкотске. Стигао да одем кући да једем, па код ње. Хтео сам скоро да је поједем, тако ми је слатко изгледала.

Сликао Панчевке у паузи утакмице, па тутањ на Раднички. Тамо дуго чекао да се заврши утакмица да их све сликам, дође њихов наставник и зајебе посао. Бар сам сликао медицинаре, и руљу кад је пао гол против Шкотске, и неке кучиће.

Отишао кући, јео, узео кола па у клуб, развио негатив. Стигла књига од Рудолфа, "Паклена поморанџа" (оригинал, мислим без оног дописаног хепиенда). Трк тамо овамо око свечане пројекције, и негде пре осам седео са њом у првом реду и чекао да изађем на сцену. Није ни лоше испало. После покупио своје пинтле и брже-боље нестанемо. Истина, заборавио сам да јој понесем цигаре, ал' ајде, набавили смо. У диску срели Калета и неку клинку што је на фестивалу била у редакцији билтена.

У повратку ме Кале чекао на ћошку на Грошу, одвезао сам га кући а онда опет у клуб. Тарча и З. су ме лепо зајебали, оставили слике у фиксиру - ако се и остављају мокре, остављају се у води. Тако сам успео да потрошим 20 папира за ништа.

Последњи дан, 23. Стопом, а није ни чудо, бусеви проређени. Поново радио оне од синоћ, нашао и оне Панчевке и предао/продао им слике, и поподне се све завршило, већ нам је било свега доста. Предвече отишао по њу, па до мене да оставим кола и оперем косу. У граду игранка на тргу, свирају Омеге и Грнетов бенд. Уфурали у Грамаг у последњем тренутку, купили неко винце(... 13 речи...) и протестантске цркве (која не ради већ деценијама, још једна зграда где се неко обесио па не ради). (... 8 речи...) Преморен, једва сам се вукао у повратку, срећом устопирао неког.

24. велика препирка у клубу, у ствари лађење живаца после овог што смо прегрмели. Трећа поплава у лабораторији. Још увек нису све слике урађене.

25. положила практични део из физике, сутра идемо заједно.

26. још увек не можемо да се опасуљимо да најзад једном идемо нас двоје сами некуд колима. Дуго смо чекали на факсу, добра два сата. Није положила, исплакала се лепо. Каже она крава јој је пресудила чим ју је видела, и ту ништа није помагало. Онда смо тражили Искрин сервис да купим иглу за грамофон, па видим изашао италијански албум Корни групе. То сам после купио, сад да ли 28. или тек првог.

---

Спомиње се: Босиљко Тарчул (Тарча), Градивој Буковић (Букац), Грне, Грош, Давид Јамачек (Кале), Димитрије Јосин (Димче), Живорад Г Љубишић (ЖГЉ), Змај, практика, Рудолф Охснер, Станимир Хаџић (Аџа), на енглеском