Свети двајздевети је падао у уторак. То је значило да се не ради ни у понедељак... у ствари смо имали дугачки викенд од 25. до 30. новембра, шест дана. Сви срећни и задовољни, идемо да празнујемо.
Жића се досетио да треба да се поведе брига, води рачуна и шта оно још беше... и пошаље свог доушника, тј референта за безбедност (иначе типа* из VIII2, игром случаја, а његов пајтос Д.Ћ., противпожарац, је био из IV3) да строго провери да сви уређаји буду искључени.
Урадио је посао преко сваке мере. То јутро, првог децембра, кад смо дошли на посао, неће ништа да се укључи. Ваха не да неће да бутира, него нема струје. Клима не ради, грејање се још није заукало, требаће му сати да надокнади шест дана нерада, хладно све.
Кренемо уз кабл да видимо одакле треба да стиже струја, па нађемо да иде кроз дупли под. Јер је цела систем сала била дигнута око 30цм изнад стварног пода, и кроз тај простор је дувала клима. Ваха је наводно захтевао сталних 19 степени да би исправно радио (што је можда тачно а можда и није, али је бар деловало озбиљније, били смо малтене научна установа), клима уређај је био и већи од њега. Нађемо да је Ваха уденут у разводник, из кога су се напајали и штампачи и сва три терминала што су била у сали, и да на том разводнику има прекидач, који је овај уредно искључио. Океј, укључимо то све, вратимо подну плочу на место, кренемо да бутирамо... и јок, неће. Има струје, штампачи имају струје, али неће да бутира. И тракалица има струје, ал' то нема везе, неће па неће.
Зови Искра Делту. Дођу хитно, погледају шта је - звизнула плоча (сад да ли и процесор или... ма ко зна како су те машине биле хардверски организоване). Јер је све било хладно, Жића био наредио да се и грејање заврне, и кондензовала се влага негде на електроници, није то требало укључивати док се добро не загреје и то не испари.
Сутрадан је Радоја ишао са службеним возачем на Сурчин, да дочека нову плочу и донесе је. Упоредо с тим је кренуо неко из Новог Сада и већ око подне је кренула монтажа нове плоче. И успут смо добили и надоградњу меморије, уместо 2М сад смо имали 4. Дупло, јеботе. Али је рикнуо часовник, ваљда на другој плочи, тј не баш часовник, сваки рачунар га има или не може да ради, него оно где памти тачно време кад се искључи. Убудуће ће приликом бутирања морати да се куца тачно време.
Важно је да се ништа није десило, захваљујући предузетим безбедносним мерама.
----
* за њега смо говорили да се узалуд труди, јер никад неће добити бенефицирани радни стаж - то што нажуља уво на кључ (кад прислушкује кроз кључаоницу) се не рачуна у отежане услове рада.