Директор опште праксе, гдегод да га Партија метне. Такорећи кадар. Никад се није прихватао нечег практичног, само је спроводио политику и био на линији.
За његова вакта је кренула политика да смо успели да изградимо тржишни социјализам, у ком независни самоуправни оури производе и размењују и снабдевају радничку класу свим што треба, али није то још савршено, па су зато неки у тешкоћама. Другима је, пак, добро не њиховом заслугом него стицајем околности на тржишту. Оно, јесте било неравномерне расподеле - и врапци су знали да је боље бити чистачица у Нафтагасу него професор у школи. Ову ће неправду исправљати партијском политиком, тако што ће узимати од оних којима много добро иде, и давати онима којима се није заломило. Дакле неће да поправљају систем, него ће да прерасподељују, да држе паре под својом контролом, а онда млатарају том контролом како им се ћефне. Ко ће знати колико тога није никад ни стигло до оних којима је намењено, него је спичкано у ко зна шта, и то чак не ни у приватне џепове, него у сумњиве пројекте, споменике себи, спорт и ко зна шта све.
И тако је он био секретар општинског комитета баш кад је ова политика заживела (и реч "заживети" је отад), што је, на врхунцу тога, смањило износ којим се стварно самоуправљало на неких 2% профита - остало је све издвајано, по разним законским основама, за друге ствари. Увртео је себи у главу да се нико неће обогатити док он руководи. Негде је писало "неоправдано обогатити", али то му је изгледа било сувише компликовано. Оправдано богаћење је изгледа било у реду само за руководећи кадар. Онда је био директор сдк овде, и успео да им ниједном не повећа плате упркос инфлацији, која тада и није било нешто велика, али је остао довољно дуго. Наредних година је партија наметала још и још ограничења на плате, а дозвољено повећање је увек било у односу на претходну годину - где су они стајали онако килаво како их је он оставио. Потрајало је доста година док су се извукли.
А онда је дошао да буде генерални директор Стоура. Не сећам се тачно ни како се презивао. Може он да буде шта хоће, Херцош, Личанин или шта већ, ово је Банат, овде иде прво надимак а остало ни не мора.
Политика унутар фирме му се заснивала на балансирању појединих оура са РЗЗС (где смо били ми, он, његови поддиректори и још двоје-троје ћата). Гледао је да никако не испадне да РЗЗС живи добро на рачун свих осталих, па је остало да јесте, живи на рачун свих осталих али не и добро. За то, дакако, пружа неке услуге - нпр ерц је радио поприличан део администрације за Челик, Преспром, Огрев, а исти софтвер су терали и НуПром и текстилци на својим пдп машинама. Но, кад смо ми почели да се бунимо што је споразумом на нивоу Стоура предвиђено да просек плата у РЗЗС мора бити исти као и просек система, јер се ту пореде бабе и жабе. Нас је било десетак са дипломама, значи бар око половине, док су ови по дућанима, који су чинили огромну већину у остатку Стоура, имали у вр главе средњу школу, а било их је доста који су имали и некомплетну основну. Приде су у наш просек улазили и он и његова два поддиректора и жене битних политичара које су ту нешто као изигравале некакве службе, за њих је морало да буде, па је испадало да програмер у ЕРЦу има тек два пакла цигара више него шеф смене у самоуслузи... И кад сам се огласио тим поводом на централном радничком савету (где сам био делегат РЗЗС једну годину), после сам чуо да је он у Нупрому причао да сам се ја залагао за то да се свима њима смање плате.
Једном је наш синдикат, колико смо га већ имали, успео да среди да набавимо нешто шећера по фабричкој цени. Пошто смо ми мали, то би можда искористило нас дванаестак, могло је да се добије толико. Али јок, овај чуо за то, размислио како би то било да неки други ооур чује да се РЗЗС снађе за нешто чему они не могу ни да приђу (нпр. НуПром је имао неколико стотина радника, тешко би они могли да се окаче о тако танак извор), и да не би дошло до тога, напросто забранио синдикату да обави трансакцију.