25-X-2014.
Двајспрвог се јави Го са новог места. Стенли је најзад успео да прода кућу, па су се преселили у кућу неког његовог другара. Користе већи део куће, он је ретко ту, што на послу што код рибе.
Стенли је ону кућу био купио још пре пешес година, на један од оних кредита где прво плаћаш само камату, што је штрањка око врата осим ако је продаш у правом тренутку. Сад се спремао да је прода, мењао плочице, гипсао, фарбао, поправљао скоро целе године, све сам. Кад је била тип топ, пусти оглас и начекао се пар месеци док је није купио неки пар Вијетнамаца. Отишла је за око 400К$, надао се бољем али је и овако био око 10% у плусу, и више није дужан. И та камата што је плаћао је била мања но што би била кирија.
А онда су ови, неколико месеци касније, срушили ту кућу и сазидали нову. Џаба је кречио.
До Петерхида пре ручка, нас двоје сами, колико да видимо како је и да поберемо последње кајенске и халапењо паприке, блитву и чак и млади лук. За то време Нина отишла до Сузане, понела Виолету. За то време су момци остали сами код куће да мало дремну.
Поподне, оверавамо нову кафану, отворила је Смиља што је некад кувала у Банатској кући. Тај њен соло пројекат се зове Дебела мачка и налази се у некој кућици близу пиваре. Само два места за паркирање, па смо стали преко пута - 17:00 је и дућан за мастило (удупетечастило) и тонере не ради, може на њихов паркинг.
Запамтила је да сам „деда Раја“ уместо „Рајин деда“, ал' нема грешке, тачно зна ко сам и кога доводим. Све је у жутом, келнерица скоро црначки коврџава а и боја косе јој је тако некако бакрена, уклапа се у колор шему... добро, двоструко крупније коврџе и коса је очигледно тешка. Занимљива, и никад је више нисмо видели. Пиво још занимљивије, чешки Бернард, боце са керамичким затварачима на опругу, попио сам скоро једно. Она се играла затварачем на мојој флаши, искочи јој опруга и изврне боцу и чашу. Наручимо друго, али се онда Виолета узврпољила пре него што сам стигао пола да попијем, па смо се покупили. А штета, одлично пиво. Ма виђаћемо се још, Смиља добро кува.
Да, ал' нема више тог пива - ово пишем 2021. и још се нисмо срели други пут.
Двајседмог негде нађем онај чивилук што сам га некад направио, закључим да му ништа не фали, обришем га мало и окачим поново. Куке су и даље биле у зиду, све као некад. Тај ми је окрајак даске ваљда нека веза са почецима, то је од прве набавке за изградњу будуће куће.
Фотка од Лене и Милана из Египта. Нудили му три камиле за њу. Ех, стара фора, Гргију су 1992. нудили десет за Вишњу Дубајић.
Четири дана касније попиздим што ми је декомп тако спор са Пенџеријем иксте, и инсталишем му Линукс нану. Не да је полетела машина, него сад буђење из суспензије не траје минут ипо, него четири секунде. А машина бар шест година стара. Јебо Малог меканог.
Спомиње се: Атила Герег (Грги), Банатска кућа, Виолета, Вишња Дубајић, Горана Средљевић (Го), Дебела мачка, декомп, Јелена Средљевић (Лена), Мајкрософт (Мали мекани), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Петерхид, Рју (Раја), Стенли Бергер, Сузана Ињачки (Сузана), на енглеском