04-XI-2021.
Првог је требало да буде седељка код Борчета али се њему нацртао зубар за преподне, па би био индиспониран. Јер вади зуб, а сећам се како се слажу анестезија и алкохол, хвала лепо. Одлажемо.
Са млеком смо прешли са 12 литара недељно на 10 -по три понедељком и средом, четири петком. Да ли што су палачинке сад нешто мање популарне, ко зна. Напросто приметимо да нам претекне скоро сваки пут, нову боцу начнемо тек поподне или чак сутрадан.
(... 38 речи...)
Трећег смо пекли дуњу. Срећом се потрефио благ дан, чак и штогод сунчано али пре свега без ветра. Испало је да смо имали за скоро три казанчета, а први никако да крене јер је у шмрљавој боци (ганц нова фарба из седамдесетих, вентил пушта као нов) једва било плина, па док сам отишао по другу (сад већ кошта 2300 динара, прошли пут је било 2000, претходна 1950, пре тога пар година 1800, ћалету кад сам набављао 1600). Добили смо осам литара округло, на 50%, и заокружили годину на 104 литре.
Таман сам кренуо да празним трећи казан, кад поче киша. Падала је и сутрадан, а баш је био њен рођендан, па сам, уместо да идемо са девојкама у град, отишао сам до Прлеског по торту. Девојке нас већ знају, бар она што сам јој пролетос обећао трешње. Обоје смо нешто слинави, мене ухватило после ручка, њу предвече. Кијам ко блесав, али сад још више симптома фали до правог грипа - нема температуре, не знојим се, нисам сањив, не боле ме ни мишићи ни зглобови (тј јесу нешто мало, било готово за пет минута), није ме бацило у кревет, ма ништа. Према сопственој прогнози, било је готово за два дана, а њој за три.
У петак (5.) је био ред да набавим дуван. Имамо истог дилера већ бар седам година, не знам ни како се зове ни где станује, све прлетихи конспирација, само зовнем телефоном и договоримо термин. Њега су били ухватили пре годину-две, па сад дуван развозе жена му и син, мада је претпрошли пут био он лично. Узмем три киле (цена стоји на 2000 дин/кг од почетка ваљда) и мирни смо два-три месеца. Овог пута сам пожелео да шкљоцнем коју увече, све је било мокро од кише, а из Јоде добро изгледа, нарочито откако сам направио домаћу течност за пенџере, од метанола.
У недељу је увече била отприлике готова са грипом, сасвим готова тек у понедељак, тако да смо у недељу увече звали Борчета да откаже, овог пута због нас. Није да нисмо за пиће, ал' би било штогод безвезе да седи поред гомиле папирних марамица. Испало је да смо у ствари могли ми, ал' свеједно није он, опет зубар. А претходног понедељка није ни вадио зуб, каже успео је зубар да му га спасе. Но можда је и за толико добио анестезију, добио сам и ја за последњу пломбу.
Док ми се бистрило оно мало мамурлука од синоћ, написах на УАу
Сећаш се Панорамија? Идеја је била кул, свиђало ми се, приложио сам неких 800 фотки са све местима (ручно унео све!). Кад га је гугао купио, прегрмео сам неколико измена правила, чак и грубу противречност што у ствари немам копирајт а видим како моје фотке користе некретнинци за рекламу (не само за џабе него и без питања - да нисам проверавао где ми линкују фотке, не бих ни знао). Кад су четврти пут променили правила, било ми је доста па сам два додатна сата провео бришући фотке једну по једну (јер нема опције за више одједном). То је било јула 2012. (тачније, 21-VII-2013.).
Тако нешто нисам имао са Мајкрософтом, истина, јер сам за њих знао да им није веровати (од 1987!). Нажалост, још живим у Скајпу, јер ту нисам само ја уложио време и труд, него још десетак људи с којима бих да сам на вези. Те сам прошао, ових 14 година, кроз десетине верзија, где је свака већа измена _уклањала_ нешто што је раније постојало. Од једноставне и окретне п2п комуникације, Мали мекани је то изокренуо у нешто изнутра компликовано, а споља поједностављено до имбецилности, све да иде кроз њихов сервер.
Сећање ме нешто не служи, па и сад кад све ово пишем, испада да сам записао ствари којих се после више не сећам - буквално прочитам нешто што сам писао пре пет или дванаест година, да бих се сетио. А ни то онда не запамтим како ваља, ето честитао сам Меланији рођендан, па је испало да сам трефио дан али не и месец, децембра је. Иначе, не јавља се од летос, само је на овај промашај брзо реаговала. Још увек не знам ко је измислио израз „плаветнило косе“.
Деветог, у сред ручка, зове Драгана, само да пита како смо, да није нешто озбиљно. Ма све океј, није нам ништа. Мада, ипак је остала слинава до краја недеље, ништа озбиљно али никако да прође. Каже да ће да јој траје колико је трајало од обраде до печења ракије од дуња, значи десет дана. Па, видећемо онда у суботу. (у суботу није стало, значи други је узрок)
Десетог се указало лепше време - чак сам ишао бициклом да донесем по пљеску Раји и Виолети, а поподне смо неким чудом успели да се покупимо сви (што није било још од Гудурице) у комби и одемо до града, да обујемо децу за зиму. Све смо нашли, само Виолети гумене чизмице нисмо. Лепо смо се испосмрзавали, јесте било око плус девет, али је пиркао неки ладан ветрић, папци нам отпадоше. Наравно, код Прлеског по десет парчади к... сникерс торте. Сви срећни и задовољни. Нисмо срели никог познатог, осим на крају, на мосту, оног мог ђака из комшилука што нам је 2011. правио димну цев за котао. И он је већ оматорио, син му је за главу виши од њега.
Једанаестог сам погледао опет „Убице и сведоке“ (ака Паралакс вју), а дванаестог... па сам сутрадан на Бурундију написао
Ронин.
То сам гледао на ДВДу у тамоу, док је у Крогеровој самоуслузи радио видео клуб. Имали су ваљда десет дискова (кад смо кренули имали су свега пет), и ту улети и ово. Добра акција, добре јурњаве, и врло занимљиво урађена прича, јер јесте да се све врти око отимања ковчега, али оно што делује као преприч „Величанствених седам“ или „Лиге џентлмена“ - окупљање екипе, планирање акције, сама акција, разлаз са пленом - се завршава у 51. минуту (од 120). Преостали сат радња иде у цик цак, код кога је кофер, ко је кога издао, смењују се секвенце чекања, извиђања, јурњаве.
Све време су односи унутар екипе час професионални (сви смо ту због пара), час подозриви, никад не знаш ко је с ким у дослуху а ко ће коме просвирати метак.
Из свега излазе Жан Рено и Роберт де Ниро као два прекаљена ратна друга.
Додатно позитивно бројање за технички дојам - пакет од тетке на 720 пиксела, на монитору од 10 цоли, изгледа кудикамо боље него што је деведе изгледао на 19. Јер је једна сличица на деведеу тада носила око 52Кб, боље нису умели. Звук је, међутим, урађен канда за 5.1, па на клот стереу дијалози буду тиши од околне буке, а да за тих десетак филмова годишње што погледам јурим софтвер који би ми то премиксао на јасно, ма зајеби. То што ми је промакло неколико ствари битних за разумевање радње, ко га јебе, за толико нисам ни попамтио везе између неких фаца и имена им, те ионако не бих знао ко је тај што је ушао у кадар.
Дванаестог ишли са девојкама у Спрингфилд, нафоткао се доста, ноклом.
Маринко ме опет гњави са оним електронским фактурама... зна свашта, ал' никад не знаш кад му је проблем нешто што сам решио одавно. Тринаестог (субота!) сам му послао ону дрангулију за позивање спољних програма, што је још давне 1998. написао покојни Џо. Јер му слање тих фактура (у ексемел или џејсн или ком већ формату) не иде из фокса, а иде из неких других апликација, укључујући и скрипт у Пајтону који нека алатка уме да изгенерише из примера за командну линију. Па реко зови онда то спољно програмче у пајтону, ко му јебе матер што је изокола, ако ће да ради. А како то... и на крају, ето помоћу тога.
Са млеком прелазимо са 12 на 10, 3+3+4, понедељак среда петак. Таман имамо за викенд а радним даном углавном не остане за мачке. Још увек кошта 70 динара литар.
Спомиње се: 21-VII-2013., Бурунди, Виолета, гугао, Драгана Витас, Јода, Мајкрософт (Мали мекани), Малиша Борковски (Борче), Маринко Протић, Меланија Тисаревић, нокла, Прлески, Рју (Раја), Спрингфилд, УбикАгора, фокс, Џо Волк, на енглеском