28-VIII-2016.
Обећали смо ћалету да ћемо да га водимо на ручак за Нешин рођендан. Он се спремио, обријао (оставио бркове, браду ће опет пустити), ставио зубало (па деловао мало чудно, као под ботоксом), ми дошли... таксијем.
И све му не говоримо куд идемо, и он се све мисли где га то водимо, мора да је негде ван града, а такси је зато да бих и ја могао да попијем. Међутим, одемо само 200м даље, у Кантину, где сад ради Дебела мачка. Можда је и могао пешке дотле, али уз напор и вероватно би му затребала пауза, ал' на тој страни парка нема клупа, зато такси.
Госпоја је баш фино скоцкала простор, чак је обновила и водоскок на кипу оне рибе што клечи на риби, мада би требало мало дотерати дизне, бацају јој воду једва до стопала, оне старе су је шкропиле по глави. Ал' те старе су одавно зачепљене, а да би се дошло до њих морао би да се лупа бетон, па је уместо тога провукла цев са унутрашње стране али изнад бетона.
И фасада Дома културе (овај део десно; сама Кантина је оно у позадини) је обновљена, али само према дворишту. Десно, где је веће крило и улаз у биоскоп, се види да је од деведесетих наовамо рађено једном ил ниједном, а ограда је одавно зарасла у жбуње. Оно што је некад кресао комбинатов Влада паркар (тако смо га звали) је одавно поџунглило.
Ишли смо све по реду. Прво фићок ракије - нека кајсија или дуња, мада знам да је лажњак, мириши на воће а не на ракију, ал' свеједно, од једне нам неће бити ништа, па стандардна рагу чорба (код Смиље не може да омане, она уме и праву банатску супу да изнесе), па неко чешко црно пиво (ваљда Козел, одлично) уз ваљда роштиљ.
Породична традиција је налагала да се ту једу ћевапчићи, ал' не знам да ли смо се баш држали дословце, јер су специјалитет куће кобасице и коленице.
Ћале се, зачудо, није био нешто распилавио, како уме, био је баш оно одмерен и сталожен, мада се видело да му је мило што смо га баш ту довели, има ту успомена, ето и ја сам се замало родио ту за столом, а и док сам био клинац често су ме доводили, ваљда сам ту и први ћевап појео и навадио се на црни лук.
Смиља баш има таленат да осмисли кафану, направи амбијент, напуни је, изађе на глас... и онда нешто не успева да је редовно пуни. Оно, и град се променио - Кантина је некад била премала за онај број људи који је ту долазио, док је радио Комбинат. Сад ту нема скоро никог, индустрија је нестала, и нешто не видим како ће она то да пуни.
Вратили смо се исто таксијем, оставили ћалета пред капијом, све добро прошло.
Сутрадан је отишла горе за нешто па ме одмах звала да видим шта има. Осе. Цркнуте. Стотине њих. Штета што смо одмах кренули да их чистимо, па је остало само ово за стари еос40 да сними за памћење. Ко зна шта се ту десило. Могуће објашњење се појавило тек 01-XI-2023..
Спомиње се: 01-XI-2023., Дебела мачка, еос40, Кантина, Ненад Бергер (Неша), ћевапчићи, на енглеском