Лептоп Сони Вајо од Ориона, док сам радио код њих. Згодна мала машина, пристојан екран за то време (ваљда 1200х1600, свет још није био отишао у синемаскоп). Звук одличан, с обзиром на величину звучника, ал' кад се још дода и бас кутија - додатни звучник од два цола, утакне се здесна, звук је скоро одличан, да не поверујеш какав звук изађе из опреме која стане у џеп од кошуље.
Здесна је улазио и мали флопи (нисам га ни пробао) и нумеричка тастатура (користио сам је кад год бих радио дуже од пола сата).
Није био претежак, тастатура удобна, све добро. Имао је чак и деведе бренер (с лева!) који сам употребио можда десетак пута. Изгледа да нисам прешао праг за Сонијеве оптичке погоне, јер је још радио кад сам га вратио. Све остало од Сонија, што је имало оптички диск, је било лоше - и она вртешка за три цедеа код куће, и мрз свирајка и деведе бренер од 200$ у Змајчеку - све то би рикнуло за годину-две.
Надимак је из Софронија Легхорна, где је Сони Бој (мали кобац), преведен тако: „сине Небојша, то ти никад полетети неће“.