Опет из имејла ћалету:
Био, вратио се, донео лептоп.
Оно, лептоп ћу можда вратити следећи пут, ал' засад нека се мало дувамо како имамо четири рачунара у кући. Тежак је ко ђаво - 4 киле, плус још бар пола киле исправљач. Али је зато моћна машина, а надам се и да ће батерије мало дуже да му држе него на оном Небојши што сам имао у Ориону.
Овде је у среду пало нешто снега, па се раја успаничила, направила се таква гужва да ови са сланицима нису постигли да посоле све друмове на време - јер је већ било преко сто чукараца. Увече је био проблем да нахватам такси, две веће компаније су ладно рекле да немају уопште слободна кола или да немају до два ујутро. Из треће се јавио диспечер и ладно ми послао такси. Главни друмови су до тог времена већ били солидно посољени, и бус је кренуо скоро на време. Тј можда је каснио десетак минута у доласку (крене из Њујорка у 18:00, нешто иза поноћи је у В. Бичу, промени путнике, пртљаг и возача и одмах назад).
У реду вожње је писало да стиже у Њујорк до 9 ујутро - кад смо се увлачили у Менхетн још је био мрак, док је стигао на станицу рудила је зора. У Јуниџуелу сам био у 7:45 (уз мало боље сналажење по метроу него раније).
Добио сам тај лептоп да на њему радим. Био је намењен директору (делује симпатично, врло љубазан и не прича много), али је много тежак да се носи на састанке итд, па је Давид рекао да тај иде мени, а диши ће да узму неки лакши.
Она хитна ствар због које сам отишао је испала ситна, мада је доста потрајало док смо нашли где и шта. Онда је испало да има још нешто да урадим, тако да сам таман попунио време за ова два дана. Бар смо рашчистили шта је било и онда видели да ништа велико није остало, не морамо да долазимо следеће недеље, одлично.
Нисам ишао никуд - чак сам први дан изашао нешто раније, већ око четири, и прошетао до хотела, јер сам већ био гроги. Јесам преспавао добар део пута (било нас је десетак у аутобусу, па сам се пружио преко четири седишта), али свеједно, то је само 4-5 сати. Дувало је и било је доста хладно, а изгледа да на целом Менхетну нема добре заветрине, стално однекуд заошијава око оних облакодера.
Јуче је било лепо сунчано, и нешто пре два поподне, кад петком затварају, кренуо сам на аутобус... који је кретао у шест. Свратио сам опет до оног кафеа у близини хотела где сам клопао и раније, супа сендвич и кафа, ту сам утукао три четврт сата, а онда полако метроом до Кинеске четврти, одакле креће бус. Мало сам (напола намерно) промашио са метроом, мало стајао и слушао неког саксофонисту који је онако уз преврнут шешир свирао на једној станици, па онда неке Мексиканце који су певали свој репертоар у возу (два шешира - а како су дебели канда им не иде лоше), и опет сам стигао на циљ много пре времена. Мувао сам се цео сат по околним дућанима. Имају два мала тржна центра испод менхетнског моста, све скупа је мање од Наме, а мислим да унутра има једно педесетак којекаквих дућана - од ресторана, дра(н)гуљара до зубара. Нема шта нема. Попио сам још једну кафу у неком ресторанчету који гледа на станицу, и чим сам видео да су постројили аутобусе, нашао сам свој и правац унутра, тамо не дува. Бар сам лептоп био метнуо у ранац до леђа, па ми је лепо држао јакну приљубљену и тако ме грејао.
У фирми су се били узмували јер су метеоролози најавили жешћи снег - али тек за данас. Ми смо лепо стигли, скоро на време, друм сув, ваздух чист, и чак сам на крају ухватио такси брже него што сам се надао.
Овде данас падају неки циганчићи, што се до подне свело на обичну кишу. Можда нешто снега вечерас. За Њујорк, колико видим, били су у праву - већ је пало десетак сантиметара, а довече најављују још двадесетак.
Сад ми остаје само да видим куд ћу са тим силним рачунарима, на столу већ немам места :).
Сутрадан сам се на УАу жалио Триши како „увек можемо да пружимо кориснику могућност да у извештају има савршен збир несавршених података :). Борим се с тим сваког дана... пишем закрпе за апликацију писану у Аксесу на ескуел бази (немамо сорс, само муљамо по бази) која упорно дозвољава негативне количине у инвентару ;). Апликација се не буни, то је у њој скроз у реду и по њеним правилима. Осим што је бесмислено.“