07-VI-2004.
Баран бацио кашику првог. Емајлирао сам Џеку Барану млађем: „Последњи пут кад смо разговарали, зрачио је утиском да има још десет година стажа пред собом. Штета што смо се видели само једном. Штагод да кажу о адвокатима, уживао сам у разговору с њим“.
Епилог приче ће доћи наредне године, кад откријемо да наших папира нема нигде. Није ником оставио, појела маца.
Гери хоће ону бочну апликацију за једног другара. Већ сам имао спреман инсталатер, у Иноу, нема фрке. А радио сам и нешто за Брекси, око СпидКенвеса, ваљда додао индексер. Њој требало, а имам спремно.
Моји јављају да Болди седи пизди, три месеца чека продужетак двомесечног уговора за Либију.
Поподне нас Чангриса одвела да видимо још две куће. Прва је опет у издвојеном кругу али близу повеће улице, са великим паркингом у средини, а пошто је последња у низу, има двапут веће двориште. Једина очигледна мана је што је на 15м иза ограде брзождер (в. Кућни) Бургер Кинг, са све припадајућом клијентелом око себе, што ноћу може да привуче мурију, а преко пута је огроман паркинг са Кимартом, углавном празан па ту одржавају ситне трке - картинг, мотоциклови, буџена кола. Ал' није страшно. И гле, неко је заборавио бицикл иза куће.
Прозору на спрату ће требати стакло, и још једном с друге стране. Ал' има леп панорамски прозор спреда, скоро прави вршачки кибицфенстер.
Изнутра је изгледало скоро боље него споља. И гле, има и струју и воду, вероватно средила агенција, обично се то затвори, а Вирџинија Пауер скине струјомер (држи се на три пимпека, само се накачи). А кад смо отишли на спрат, отворила је врата купатила и поскочила у месту, аааааа неко се купа! Неки тип је изгледа открио, или сазнао од претходних власника, да има воде и струје и да се стражња врата не закључавају, па је дошао бициклом да се окупа за џабе. И ништа, каже скоро је готов, и био је - обрисао се, обукао и за пар минута нестао. Чангриса је још била узрујана. Ајде, никад ниси видела голог црнца? Сумњам.
Добро, ова кућа је добар кандидат, мада је свих 100К$. Следећа је била у кривини, где је излаз са аутопута у једну од већих улица.
Тамо под дрвећем је глуварила банда, виде се мало иза кола, све гангста црнци. То дрвеће треба да створи утисак да аутопут пичи кроз шуму, ал' ту нема ни два реда, ево иза њих се делом види браник уз банкину.
Нисмо успели да уђемо у кућу, јер кључ није био у кутији, иако је она имала и шифру и кључ од кутије. Претходни агент је требало да јој остави, ал' није.
Мало смо зверали около и, таман да кренемо, кад ево делегације од оних, долазе да питају кога сам питао да их сликам. Доро је код дигиталних фоткалица што одмах може да се види на екранчету, показао им да их нигде нема, ћао. И хвала на добродошлици, нећемо бити комшије.
Одлучили смо се за ту кућу са тестираним купатилом, али ... ево шта сам неколико дана касније писао мојима:
Закомпликовало се, и вероватно ће нам се ова измаћи. Иставили смо понуду у висини њихове цене (тј банчине - кућа припада некој банци која је то фендовала због невраћеног кредита), али сад банка тражи да наша ШКЗ да изјаву да пристаје да ми да кредит за кућу такнуто-макнуто, тј без обавезе да они било шта поправљају (што је и био услов продаје), а ШКЗ каже да је наш зајам стопиран јер су приметили да смо странци а нисмо поднели било какав доказ да смо легално ту. Оно, такав доказ нам нико у ШКЗ још није тражио; пробао сам да их зовем али централа ради радним даном само до 16:00, видећемо сутра. То могу да пошаљем имејлом за два минута, само да ми дају неку адресу.
ШКЗ је тражила додатни папир од моје фирме, а онај дунстер кадровски је тражио да добије црно на бело захтев и (не баш најјаснијим речима) моје одобрење да да трећој страни увид у моју потврду да је фирма уплатила за пренос моје визе. То су тражили још у понедељак пред крај радног времена, и трајало је до четвртка да сви папири стигну куд треба. Буквално се свело на то да ја зивкам час једне час друге да их натерам да разговарају једно с другим. У међувремену су се појавили други понуђачи, па сад и ако сам све то добио, не мора да значи да ће да праве посао са мном.
Тренунтно не знамо како ствари стоје. Рок за предају папира (последње понуде, у нашем случају иста понуда са додатним уверењем ШКЗ да пристаје да ме кредитира за кућу којој требају поправке) је био јуче до девет ујутро, али папири нису стигли до подне. Агентуља их је послала у пола један, факсом, а да ли ће их узети у обзир, не знамо. Могуће је да нису ни радили јуче, јер их није уопште чула, а јуче је био нерадан дан, Америка је славила... тј, гледала Реганову сахрану. То не обавезује никог, па су фирме саме одлучивале да ли ће да раде или не, али су банке углавном прве кад треба да се не ради. Видећемо у понедељак.
У међувремену су се појавиле и друге куће на продају, па ако ово нисмо ухватили (а 99% да нисмо), идемо даље.
Спомиње се: Болдижар Барваи (Болди), Гери Брендивајн, ЈуниЏуЕл, Кућни речник, Сесилија Роксбери (Брекс), СпидКенвес, Џек Баран мл., Џек Баран ст. (Баран), на енглеском