07-III-2004.
Породични излет до Винтерхила. Возили смо се (јуче) преко Еберга па на Апалачије (ака Алапаче). Већ је као пролеће, ово је Вирџинија и нема снега нигде, ал' још је хладњикаво. Имају нешто снега на стазама, дува машина, па се скијање и гумање* не прекида.
Добили смо огромну собу у два нивоа, доле наслоњача за лењивце, повелик телевизор и комплет кујна, горе огромна спаваћа соба и вртложна када. Што је лепо, само што схватиш да треба прво да се истушираш, иначе ћеш од разоноде имати хрпице свог кератина на површини воде. Увече смо само седели и гледали теве, приказивао се „Ухвати ме ако можеш“, зезали се са Мрвицом (наравно да смо је понели). Нико није спомињао било шта око пушења у соби.
Видим да сам носио ону (... 3 речи...) наруквицу, коју сам имао и кад сам прошлог месеца преговарао у Њуци. Мора да их је збунила.
Требало је да повежем кућну централу и Пејџову апликацију, тако да се трошак за телефонирање убаци у хотелски рачун. Нема везе што ово није прави хотел, ово је тајмшер, али све такве куће обожавају да гостима скину гаће што користе телефон.
А та Хитачијева централа... јој, то како се остала електроника повезује је увек нешто накнадно скарабуџено, то раде фирме које нису рачунарске и сад наједном морају да некако то повежу. Срећом, ово је било колико примитивно толико и просто, само кад сам рашчитао спецификацију. Истина, то је била скрнава четврта фотокопија, ал' је бар радило тачно како пише. Везивало се обичним РС232ц каблом, командама загуљеним као да су се креснули хл7 и Хејсове модемске команде, ал' је резултат био прост текст, који сам лако бележио у неку табелу, што ће после Пејџ да удене негде у своју апликацију.
Хитачи је био у некаквој дрвеној кабини уз зграду рецепције, која је пар километара пре него што се стигне до центра самог хотелског насеља. Требао им је раван плац, јер је у њој базен, а сав остали терен је на падинама.
(... 57 речи...)
Уреднику неког фокс часописа сам послао нацрт чланка, како смо се преклане договарали, па ево најзад. Вероватно први део „Недопечених зидара“. Добио сам и одговор од Смокин Џоа, потврђују да сам наручио 6 лименки дувана (по 200г) и 8 боксова цигарета (за њу).
----
* а, то сам научио лане у Хуеблу, кад је требало да се гумамо низ Рио Гренд, а то је „седи у тракторску гуму и пусти да те носи“.
Спомиње се: 05-VII-2004., Ененберг (Еберг), мрвица, Пејџ С Стивенсон, фокс, ХЛ7, Хуебло, на енглеском