05-VII-2004.
Дуг диван са Давидом око слика у апликацији. Треба да се скенира признаница за продато, а ми да некако вежемо слику уз фактуру. Прц је у томе како држати ту везу, јер више продатих ствари иду са једном сликом, а и корисник треба некако да зада име слике (јој, не), а још ће и скенер вероватно да баци ту слику на његов це диск, а он ради на серверу кроз Цитрикс. Закомпликовало се у три лака корака.
У 13:08 сам нестао из разговора, вратио се у 14:05 - „ово је потрајало... само сам отишао преко да платим последњу кирију... колико сам само морао да чекам, невероватни су. Мило ми је баш што је последња.“
Нешто сам се договарао са неким ликом, француско презиме, ради за Герија, око пробирања који уметници су из северне који из јужне Калифорније. Место никако немамо уз име, нема податка. Покушао сам да им прикачим статистички, по томе где су се најчешће појављивали, ал' је Гери рекао да има превише грешака и да то уклоним.
Видим да је порука од мојих стигла на моју адресу код Брекс. Јеботе.
За велики празнични викенд смо били у Винтерхилу. Донде има скоро 200 миља, Апалачи су то, па сам напржио још један мрз (в. Кућни) цеде, а пошто текућа свирајка баш нема неку насумицу, написао сам скрипт да се именима фајлова спреда дода осмоцифрен случајан број. Тако да и даље има два редоследа, оно по списку и оно бајаги случајно (иде 1. па 2. 4. 8. 16. песма итд, види се колико је алгоритам глупав), ал бар неће ићи абецедно.
Тамо сам имао нешто да радим за Пејџа, ал' оно што сам мислио да сам данас радио, повезивање Хитачија, јок, то је било 07-III-2004., па сам тај пасус пребацио тамо, а за данас, немам појма шта. Агфу однела Нина, нема фотака. У ствари, биће да сам онда радио нешто друго а да само о Хитачију само разговарали и цртали шему, а да смо техничко упутство добили тек сад и вала га и урадили.
Делили смо стан са његовим сином и неком клинком, рођаком, тачније пасторком бивше жене, што је натегнута веза како само може, ал' ето он је тај квекер или шта већ, па гледа да чини добро на све стране. Имали смо своју собетину. Стан је око 150 квадрата, и у купатилу је на средини празан простор око 1,5х3м. Срећом, имали смо засебан телевизор, јер су клинци гледали најглупље могуће цртаће. Моје даме су гледале филмове и канале за уређивање куће и баште, хватале фазоне како јефтино а ефектно средити кућу. Сад ће нам то требати.
Време сам углавном проводио радећи са Пејџом; она и Лена су углавном користиле базен и шта је већ било. Вратили смо се кући четвртог поподне, таман за ватромет. Друмови скоро празни, тј гужва је са друге стране. Добра страна живота у летовалишту: кад идеш некуд за викенд, сви долазе док ти одлазиш, кад се враћаш, сви се враћају. Тако не журећи стигли смо и да обиђемо Горану и Рикарда и у одласку и у повратку.
На фотци је ћале, дошли Нина и Данило да га обиђу на винограду, па чекају да их превезе чамцем. Тачно тако увек изгледа, веслао сам и ја онолико пута. Нина је стигла тамо још другог, ноћила углавном код мојих, некад код Сузане, после ишла код њега у Београд. Срела се и са тетка Милицом, ова баш била у гостима. Писала нам је доста кратко, да не троши много претплату на интернет (што је ишло преко телефонског модема, још увек).
На УАу, неко спомене МТВа, који рече да је хтео да буде адвокат. Одвраћам:
Мислим да је већ постао, била недавно нека порука. Примили су га и у комору, сад гасну ил мрачну, тако нешто.
Па се питам како то да има толико времена да долази овамо и млати празну сламу (израз мора да је изгубио нешто у преводу на енглески), зар није заузет сим тим случајевима које треба да напада или брани.
У осталим вестима, Сонијев Вокмен НИЈЕ прекрштен у Вокперсону.
Из преписке са Нином
Јуче смо решили да се бућнемо у базену, кад оно морони затворили базен, наводно због мејнтенанцета. Прођем и данас, не раде ништа, нема никог. Добро, не може на базен, идемо на плажу. Е, празнични распоред паркирања, не може ни код школе, односе шта виде све до 18:00 (то јуче, 6. јула) - а било је око 17:40. Одемо опет кући да узмемо нешто готовине, једва наватасмо пет долара (канда ми је неких десетак испало код Горане кад смо се враћали из Винтерхила), и одемо у гаражу у деветој улици. Иста она где смо се паркирали кад смо тражили хотел пре три године. Тарифа, 3 долара за првих пола сата, 5 за цео сат, 8 за дуже... хм... аха, после 5пм $5 ђутуре (добро, толико и имамо)... и скроз на дну табле, "мештани $1". Ха!
Плажа је тамо много боља, није толико близу оном "центру" од 17. до 26. улице, хотели су нешто мање спратни, а и кербери су се нешто разбежали. Песак је стрмији, па не мора толико да се иде до дубљег, а и вода некако више мириши на море.
Кад смо се вратили и истуширали, отишли смо до Бордерса, и накуповали књига - једну за "уради сам све око куће", једну за цвеће, једну за подове, јапански кувар, јапански речник и почетни уџбеник за јапански. Лена већ увелико студира, осим кад се игра.
Сви ти машемо... поздрави кога стигнеш.
Спомиње се: 07-III-2004., 10-IX-2008., Агфа, Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Давид Краковски, Данило, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, МТВ, Невена Средљевић (Нина), Пејџ С Стивенсон, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Сесилија Роксбери (Брекс), Сузана Ињачки (Сузана), тетка Милица, УбикАгора, на енглеском