02-VIII-2004.
Пошто у белешкама нема скоро ничега, ни интернет нам још није радио, ово ће морати према фоткама (у ствари има, из поруке мојима, али та је била тек тринаестог, кад сам постигао... а сад то треба да убацујем међу већ написано, не замерите ако се нешто спомиње на два места, покушао сам да средим и добио само бумбаре у глави).
Овако смо провели прве две-три ноћи. Тепих од 12 стопа ширине (или беше 16?) није баш добацивао до краја собе, па смо га развукли од прозора па докле дође. Испод тепиха дође слој од пола цола млевеног сунђера, види се тамо у плакару, па онда ти амерички теписи изгледају не знам како мекани.
Змајчек је на поду, а монитор је на старом столу, њега смо донели тако. Мој велики сто је растављен, а саставићемо га једног дана. Озвучење је доле, оно од Берта, а извор музике му је вокмен. Првог дана нисмо имали ни то, него смо звук из вокмена терали кроз онај мали транзистор што смо јесенас узели кад је био ураган (са намером да бар чујемо вести, ал' ништа од тога, ухватили смо само неки ултрадесничарски мрзитељски радио, са неким Мајклом Севиџем, који је био тако убедљив да сам након пола минута пожелео да му поређам зубе између крајника).
Купатило је згодно, има и улаз из велике собе и из ходника, али за пишање ипак морамо доле, јер овде клоњара пишка на све стране. Питао сам се како заптивају уопште, не видим ону гумену заптивку испод шоље. Испоставило се да ту дође воштани прстен, који се само паркира у свој жљеб, и онда се довољно рашири док се шоља шрафи уз под. Овде горе бар можемо да се умијемо.
У соби је било грозно вруће, ал' имали смо она два вентилатора што смо узели још за лето 2000. Држали смо их уперене на себе целу ноћ, па смо тако некако прегурали. И још неколико ноћи.
Е, да, Лес је у броју један, ми смо у броју три. Број два је празан, ту повремено дођу некакви мајстори и нешто радуцкају - како он каже, још ниједног нисмо видели - спремају за издавање.
У броју четири је нека црнкиња са две ћерке, каже он да ради у бази (после сам и видео на њеном тенку, и камиону, налепницу пропусницу), ал' никад нисам сазнао шта. У униформи је нисам видео, значи цивилни посао. После смо и њу звали Јулишка, јер је исти дух ушао у обе.
У бројевима од пет до седам су опет разни црнци, од чега један поп, тј некакав поп, исто у цивилу, неуниформисан. Хришћанског опредељења, касније сам видео таблице на његовом тенку, нешто са Исусом.
Приземље је кртлог (в. Кућни). Она велика кутија код улаза је перилица-сушилица, тачније фрижидер фрижидер. Тј марке Фриџидер. Кутија између тога и улаза је озвучење. Види се светлост испод улазних врата, ту има да нам дува кад дође зима.
Ваљци испред сушилице су преостале ролне тепиха и подлошке. Од овог преградног зида су остале две трећине. Да је цео, заузимао би још метар и четврт. Круг прислоњен уз степениште је терасни сто, још немонтиран. Јесте кинеско ђубре, али издржао је већ трећу монтажу (и још једну ће, издржаће тако бар 20 година). Бела кутија лево је фрижидер (неке друге марке, није Фриџидер).
Кухињу смо импровизовали. Мало смо користили микроталасни, мало плински решо (остао од урагана), а бициклове нисмо знали куд бисмо, па су засад у кухињи. Бар смо могли да кувамо кафу, грејемо Маручанове супице и ту и тамо и скувамо понешто, могло је да се живи. За који дан ће се појавити проблем што хоћемо понекад и да се окупамо, али лето је, одемо на плажу, или се испљускамо у стражњем дворишту.
Данас (уторак, 3.) сам трећи пут монтирао вукашина у приземљу. Амерички стандард - рупе за завртње на дну вукашина су на око 5мм мањем растојању него одговарајуће рупе на шољи. Пошто сам морао да завијам укосо, наравно да нека од гумица није добро легла, па је цурило. Онда сам рашрафио, наместио симетрично (сас либелу) да распоредим косину, али јок. А све ново - старом вукашину сам прво мењао пловак, па заптивке, па ништа, испало је да је негде ситно чукнут и да керамика пропушта, па сам јутрос скокнуо и узео нов (или је то било јуче?). На крају сам додао још пар конусних гумица које уопште нису за ту намену, и ено га, јесте да опет стоји укосо, али не цури више.
Данас се патила са плафоном у Лениној соби. Тамо се било потклобучило некад давно док је прокишњавало. То је одавно поправљено, а место где је отпао плафон су закрпили тако да се види да је на том месту ниже, а да забашуре, по плафону су ударили неку као чупаву површину од гипса, па је то Бета данас шмирглала (на струју, ногекако). Морала је да извади тај комад, мало дотера летве на којима се то држало, па да га опет прикуца. Притом смо приметили да смо пресекли неке жице... ау, да, кућа има, пај сад, плафонско грејање на струју. То мора да троши као ђаво, а ноге ти остану хладне. Касније смо установили да то функционише још само у великој соби горе и у малом купатилу доле и нигде другде. Термостате по собама смо оставили, занимљиво изгледају.
Имала је маску за нос и уста, али су јој се наочари, коса и остало скроз згипсале. Касније поподне, кад су прошли сви пљускови за данас (личило је да ће потоп), отишао сам до комшинице да телефонирам (да наручим канту за ђубре и један контејнер за крш, да наручим телефон, интернет и кабловску од Кокса, пошто од Верајзона ни данас нема ништа), да се јавим у фирму, и да мало процуњам како је код њих - пошто су куће идентичне. Биле кад су грађене... и све ми се чини да ће наша најбоље да изгледа, само кад једном дође у ред.
Сад тек видим да на мојој столици нема доручја. То смо монтирали касније. Засад је и овако радила посао, а пошто нисам имао интернет, за рад ми још није требала.
То са комшиницом је у ствари ишло овако, како сам написао ћалету у поруци:
„У ствари, то са интернетом смо брзо решили. Питао сам комшију да од њега телефонирам Верајзону и да им се најебем миле мајке. Каже дођи седи, да попијемо по пиво, да се упознамо. Каже зове се Лес, цимерка му је нека Џен(ифер?), он је морнарички печат/туљан (ни код нас се нисам баш дознавао у морнаричке чинове), и каже море зајеби Верајзон, ај да зовемо Кокс, све добијеш за три дана - кабловска, телефон, интернет. Ајде. Истина, онај Верајзонов момак је рекао да ће послати неког другог, али сам управо решио да их одјебем јер након ових тринаест месеци немам ништа лепо да кажем о њима. Ако и дође неко други, само ћу му рећи да је онај обећао интервенцију за три дана, то је прошло, ја се снашао, ћао. Није тако испало*.
Те попијемо то пиво (с тим што ми се чини да она пије нешто друго, жешће), назовем ове, кажу технички би могло то све да проради за пола сата, али да не би испало да су ме ухватили на брзину, морају да ми дају законска три дана форе да се предомислим. Супер, код Верајзона је тај законски рок седам дана и то само за телефон, па онда још за интернет.“
О месту за фрижидер, у поруци мојима (тринаестог, кад је прорадио интернет):
Пред мрак (понедељак, петог августа) смо се сви окупали у трећем купатилу (у авлији, на црево), с тим што смо прво опрали косу на лавабоу (има топле воде, бојлер је прави змај - загреје неких 120 литара за мање од десет минута). Указало се нешто чистог неба, ваљда ће издржати до сутра.
Онда смо сели у стражњу авлију, распалили роштиљ и удри. Две биљке у саксијама, иза ње, су лијандер и грејпфрут (или, по Шкрбином легендарном снимку цедуље са ценом у самоуслузи, гејфурф). Лијандер смо запатили из пелцера који смо мазнули из Дејзиног, на летовању 2001. и сад се, ево, вратио кући. Грејпфрут је Лена одгајила из семена још 2000. и лепо је и порастао. Лијандер ћемо пресадити баш ту иза њене столице, а грејпфрут ће добити већу саксију и уносићемо га преко зиме, па после нећемо, и лепо ће да порасте.
Око три је дошао и човек из Кокса. Гњавио се добра два сата, али је успео све да среди - тако да нам телефони раде (добили смо баш леп број, више од пола цифара дељиво са три (макар у групама по две), остало нуле.) и то телефонија не иде преко Верајзонових линија, него преко мреже за кабловску телевизију (што такође имамо али у недовршеним собама, па се још нисмо решили да пробамо и да видимо које канале то имамо). Док се он бавио кабловима, код комшинице је био маестро за климу, и свратио до нас кад је тамо завршио. Тип је хтео да наплати $75 за дијагностиковање, али пошто није хтео да се завлачи на таван да види како стоје ствари, рекао је онако с ногу да треба да прочистимо хладне цеви, које вероватно изгледају чисте одозго, али су сигурно прљаве са доње стране, а то никако не може да се прочисти јер је то такав модел код којег је немогуће прићи свим цевима. Преградња новим моделом би коштала око $2500... хм, далеко му лепа кућа. Отпратисмо га (бесплатно, био је ту само десет минута и успут је лупио пар ствари по којима се видело да прича отприлике и мисли да нас изради, а спомињао је и неки спреј, 35$ лименка, код његовог другара у дућану у улици Дијамантских Опруга), а и Бета се после сетила да је гледала кад је мајстор у Сквајер Хилу чистио те цеви, попрскао их неким спрејем и готово.
Интернет још није прорадио јер није стигао модем, који шаљу поштом. Још ми је ту Верајзонов ДСЛ модем, али од њега нема вајде јер ми треба кабловски модем.
Попричали смо са Гораном кад су се мајстори разишли, сутра идемо код њих па ћемо чантрати детаљније.
Добили смо баш леп број, више од пола цифара дељиво са три (макар у групама по две), остало нуле. И наравно, истог дана сам имао и посла - истина, на диску ничег нема, али имам белешке на папиру.
Нешто сам се на кратко чуо с Давидом, тек четрнаестог. Он је ионако био на одмору, а у фирми су на мене мање више заборавили. Није да нисам радио, само нисам био на вези.
Тек тринаестог ми је прорадио интернет.
Вентил за топлу воду од судопере и даље капље, не може да се заврне до краја ни папагајкама. Подметнули смо канту, али откако смо укључили бојлер већи му је притисак па канту морамо да празнимо 4-5 пута дневно. Нашрафио сам цревце које ће водити до славине, па бар капље са веће висине и лакше се подмеће канта, а мислио сам да то цревце спроведем у сифон од судопере, али тамо, наравно, фали онај чеп на дну. Предвече смо отишли опет до Глоца и Луа да набавимо још неке дрангулије, и између осталог и тај чеп. Папир на коме сам снимио (притискањем о отвор) промер чепа нисам успео да нађем, па смо по (мом) сећању узели чеп од цола, мада је Бета сматрала да треба од три фртаља... и била је у праву. Ујутро ћу, зарад рекреације, да седнем на бицикл и скокнем по трофртаљац.
После вечере (добра роштиљска јучетина, а биће и сутра за доручак) ми се нешто придремало, па да не бих пре времена легао, узмем да скидам пластику коју је неко од претходника налепио преко плочица око каде. Како сам скинуо једну страну, видео сам зашто су то ставили - доња четири реда плочица (које су око 10x10 цм, тј 4"x4") су у ствари висила на тој пластици, јер их са задње стране слабо шта држи. Лепљене су преко гипс плоче, која је опет онако нормално прикуцана на летве. То би могло да траје сто година, да су плочице залепљене како треба, али је ту негде подливала вода, па се гипс измрвио, плочице почеле да се шетају, и неко је ту решио да ствар поправи прекривањем - не решавајући основни проблем.
Сад смо у трилеми, да ли да мењамо само зид, или и каду (јер иако изгледа беспрекорно одозго, одоздо је штогод зарђала), или да скинемо тај зид, штрпнемо нешто простора од плакара у великој спаваћој соби (иначе је превелик, могао би један дужи кошаркаш да спава у њему, а има још један), или да нешто слично изведемо у приземљу, са туш кабином, или... бићемо паметнији ујутро.
Петог смо прегурали бициклове негде другде па је наставила са лепљењем плочица у кујни, сутрадан је ударила фуге и сад је бар то било како тако комплетно.
У Волмарту смо нашли и добар будилник, нешто око 8$, са довољно великим бројкама и контрастом. Сви будилници су сад кварцни, али је неко увртео себи у главу да људи воле сказаљке. То, наравно, брже троши батерије, ал' јебига. Зато, кад смо ово нашли, одмах сам га узео у руке и проверио да ли зна колико дан има сати. Е, може да зна, има преклопник назад којим га убедиш да дан има 24 сата. Пун ми је курац тог њиховог АМ/ПМ, где никакве логике нема (зашто је поноћ пре подне, а подне после подне?). Е, овако већ може.
И попили смо и остатак оног шестака Негра Модела.
----
* Испало је да су ми послали рачун. За телефон. Који никад није ни прорадио. Јер је тај лик уредно попунио радни налог - он је изашао на терен, нашао то и то, дана тог и тог, није могао да уради ништа јер је добио погрешне мапе са водовима. Нико није прочитао шта је он написао, али је налог заведен као урађен, дакле почни да тражиш паре. Најебао сам им се миле мајке са новог, Коксовог броја, „и нисам ваша муштерија и било какав покушај да ми нешто фактуришете ће мој адвокат већ наћи начина да протури као покушај преваре“.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), Давид Краковски, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Јулишка, Кућни речник, Лес Пол, Реџиналд Бертон Кејп (Берт), решо, на енглеском