Доста посла по башти. Био и неки пљусак, па је коров подивљао, има доста да се коси. Не помаже много ни то што су десно, по воћњаку, остале укопане стазе из времена док је са те стране било поврће, па имам да идем горе-доле шворценигером, а морам и да пазим да се не оклизнем (што се и десило једном-двапут за све ове године, без последица).
Оне црне рибизле што смо посадили још пре пет ипо година су се углавном исушиле, ал' ових пар комада што је остало баш лепо рађају. Ал' ситно је то, успео сам да наберем свега једну чашу, а и онда је испало да то нико неће да једе, па је на крају решила да од тога направи ликер. Узела је литру тутифрутија, убацила те рибизле и додавала меда. Мед је тешко ишао у боцу, цури али јако споро, чак га је гурала штапићем кроз левак. Потрајало је, али је успела.
Пар недеља касније реши да измери колико ту сад има алкохола. Изађе негативна количина. Јер алкохолометар у ствари мери само густину, не стварни садржај алкохола у раствору, а са две-три кашике меда то је испало гушће од воде.
На крају ни то нико није пио, понеко је пробао по чашицу. Три године касније смо и то препекли.
У Фериверу, Нина се пати са смештеним процедурама за слање СМС порукама пацијентима. То је једна папазјанија од додатка, са сто мана. Под један, увек се иде преко посредника, јер слање СМСа са рачунара иде као имејл, али како од телефонског броја добити имејл адресу, то је већ информација коју слабо ко има. Услужбе би то могле да дају за џ, али што да се акају кад то не могу да наплате, плаћа само пошиљалац. Зато продају тај податак, а куповина се исплати само онима који ће то да раде на велико, те отуд посредници, који то онда раде за више фирми.
Програмски, то значи да се порука уписује у посредникову базу (срећом, исто ескуел сервер, само фали да буде нешто друго што би захтевало додатну инсталацију), и то не одмах него у неким интервалима (дневно, негде предвече). Овај, пак, то такође обрађује у неким интервалима, и упише стање поруке... које се своди на „још није“, „грешка у преносу“ и „отишла“. Нема „примљено“...
Приде, пар година смо се држали једног посредника, где ли их је Дејвид саватао, па кад су испали липов курац, прешли на неке друге, па је поступак уписа у туђу базу морао да се ради наново - друга имена поља итд.
Поврх свега, кад је Јан писао пробну верзију тога, био је у фази „то све може да се догађа на серверу, не мора унутар Федса“, што јесте брже, али... Уместо да се од те пробне верзије направи нешто што ће фино да се уклопи у остатак Федса, да ради као што и остало ради, да корисници сами могу да прекрајају поруку и дотерују је као што раде са извештајима, не: та верзија се копирала и свака копија чачкала засебно. Наслеђивање преко стевке (в. Кућни).
То је текст са убаченим пољима. Прц је у томе што се текст поруке буквално налази унутар смештене процедуре, која ем треба то да пошаље, ем треба да прво убаци вредности на та места. Дакле не као на петнаест других места, кад је такав текст са пољима нешто што корисници могу да мењају како им одговара, него га пише неко од нас. Још горе, није то ништа објектно оријентисано, ескуелов језик је процедуралан, нема класа, нема наслеђивања, нема чак ни јасне структуре где то дође у пројекту, нема ни пројекта, нема ни јасног договора како ће то да се зове, ма ништа. Нема чак ни зглавних наредби за убаштравање текста (оно, нема их ни Мали мекани ворд, ал' то је за обраду текста... ал' бар има поља), него се то ради на сецкање стрингова као у некаквом бејзику од пре 30 година.
INSERT INTO SmsServer.dbo.Messages(Body, ToAddress, directionID, TypeID, Statusid, Customfield1, Customfield2) SELECT 'Драга '+RTRIM(dem_firstname)+ ', овим вас подсећамо да вам је ' +RTRIM(lst_procedure)+' на распореду у '+ @ClinicName+' у ' + apt_apptime, Phn_number, 2, 1, 1, Apt_pk, 'Заказивање' FROM #apts WHERE apt_confirmed = 0
И онда, кад дође до неке преправке или нове муштерије, нпр само да се премести зарез у тексту или чак да се дода ново поље, раме је подметао Ник. А било је и да се мења логика, било је ванредних захтева, нпр да се обавесте сви пацијенти који имају заказано за петак после 14:00 да им се одлаже јер је негде процурило и долазе мајстори. Е сад како похватати баш те пацијенте - па пише у бази, није неки проблем ако знаш базу и радиш у Фериверу, само треба повадити њихове слогове и преправити поруку, значи пише се нова верзија ове процедуре. Једина олакшаваућа околност је што енглески скоро да ни нема морфологију, ништа падежи и родови осим код неких заменица.
Ако запне он зове Нину или мене, кога већ ухвати. Код је, наравно, лоше форматиран, непрегледан... ма, мука жива. Ал' муштерије то воле, клиника изгледа много озбиљније кад пацијенткињама шаље поруке.
Ово се наредних година само додатно закомпликовало, кад су клинике почеле да шаљу по две-три врсте порука, или поруке за неке ванредне прилике (мајстори, мајстори...), а ствар притом почела да се шири и на клинике којима испрва није падало на ум да се упуштају у тако нешто. Већ сам тешко пратио шта то Ник ради и где све.
Крајем месеца је почела да фарба цело приземље, овог пута све у бело. Прво наша спаваћа соба. Свеједно ће се још годинама звати плава соба, као што ће се и она до ње звати жута.
На башти смо приметили да је у предсобљу предњег дела куће на једном месту пало парче плафона. А и задњи зид од шупе се мало покварио, подлива негде киша па га спира. Звали смо мајстор Милета, дошао, погледао, договорили шта ће да ради. Крећемо 2. јула.