23-XI-2014.
Деветнаести.
Преписка међу самурајима на Суштини, тј нешто као редакцијски састанак...
Бисер за данас... истоварио све из џепова (упаљач, тозну, мобилни, рачуне од пазара) и одједном видим да у стражњем џепу нема лове. Хм, а, да, држао сам је у јакни... претресем јакну, сви џепови празни. Претресем у глави кад сам то последњи пут видео ту лову, а, да, књижара, купио папир за штампач и дебље фломастере за ракију (оно танкописало не могу да прочитам, кад ми се пије требају ми цвикери и посебно светло да видим шта ми је у којој флаши), дакле мора да сам промашио џеп кад сам... хм, ајде још једном да проверим. Јер, старо програмерско правило вели да ако тест нађе лош резултат а не укаже јасно на грешку, провери прво тест. Није ми јасно како сам успео да двапут проверим леви џеп а ниједном десни.
Време за један жешћи одмор са обждеравањем. Тј почео сам то помало, ал' много помало. Треба нешто веће.
Само да они још покупе ствари и дају нам кључеве, то ће за који дан. После је сањала да су поскидали и све славине и однели. Испало је да јесу једну, ону у летној кујни, јер иде у комплету са оним малим проточним бојлером од 5 литара.
Двајспрви. Стигао угаљ. Није као некад, кад уплатиш августа и цео децембар гледаш наилази ли камион, ово је било за сат ипо. Отишли до дрваре, чак тамо на Дуванику, тамо су имали добар, пран и сув (дакле без глине и прашине). Коштаће исто као и на дрва, тј сад дрва већ коштају нешто више. Прострли смо цираду да се не помеша са травом а и да лакше захватамо - што се разметне по крајевима, задигнемо цираду и саспемо ка средини. Дошао и Фаик да нам помогне. Штета што не пије, каже сав се оспе, а не знам чиме бих га частио а да не буде незгодно. То смо гурали колицима до терасе па кроз прозор спуштали у подрум. Пред крај сам ја био доле, подзиђивао и грабуљама размештао (прво мотиком, ал' је спала са држаље).
Видим на фотци да је капија прислоњена са стране... кад смо бетонирали од гараже до капије, скинули смо је, а и пребетонирали попу (оно у земљи где се убада клин који држи дужи део капије) на другу висину, ваљда 10цм изнад ранијег положаја, па смо све мислили да једног дана заваримо и шарке (трећи пут) тамо где треба да дођу. То нисмо никад урадили, закључили смо да нам је лепше овако без капије. Након још годину или две сам и одсекао попу, не треба нам. Ионако нам је навоз тесан, тј кратак. Ако оставим места између кола и капије, други крај скоро штрчи на друм. Лакше је овако.
На крају је подрум изгледао овако.
Двајздругог, са Џефом око неке конверзије. Послао сам му неки записник од последњег круга, да погледа. Као и обично, ради на четири пет места па сам га ухватио у превозу. Погледаће кад стигне.
Поново ради грејање! Досад смо изгурали на климу, сад већ мора да се ложи. Има паприкаша још, и од лане и од кокошињца, има и цепаница од претходне године - то је за потпалу. Кад се распали, угаљ.
Нина шаље фотке са Кипра, изгледа да се добро проводе. Каже Ендер је само једном могао да изазове удес, онда се озбиљније прихватио тог да се тамо вози левом страном. Није тако компликовано као што се мисли. Не знам, стварно, свашта могу да урадим обратно - читам текст и наглавачке и у огледалу, виљушку мећем у ону руку која је ближе салати, умем да пишем са обе руке, ма свашта, али не могу да замислим да возим левом страном.
Данас смо их сачекали на аеродрому. Стигли су отприлике на време, и као и обично кроз она врата изашли последњи. Тј, прошао Раја, па за њим Нина носећи Виолету и вукући колица са пртљагом. Где је Ендер? Ево и њега, два-три метра за њима, у колицима, гура га неки момак са аеродрома. И прегурао га скроз до кола, чак и преко она два метра где је узбрдо а бетон лош, срећом није била гужва па сам паркирао сакса баш близу. Нисам се снашао да дам момку бакшиш, ал' после се мислим па ниси гурао мене... А шта би? Стегао га гихт, не може на ногу да стане.
Договоримо се са Леном да се нађемо у Џакарти. Од кола до стола, ја сам водио Рају, она носила Виолету, а он шантао ослоњен на Нину.
Бар је клопа била добра, није лоша Џакарта, и још смо практично имали сепаре за себе. Овај аутокрп је саставио Нинин телефон, нисам ја. Мој сопствер (в. Кућни) не би удвостручио никог. Ипак овај то ради у трку, па како се снађе, снашао се. Уме то и нокла, не много горе од овог. Урадио сам то само неколико пута, не вреди труда, не знаш шта ће да уради а потрошио си прилику. И не остају ти појединачни снимци.
Спомиње се: Виолета, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Невена Средљевић (Нина), нокла, Рју (Раја), саксо, суштина, тозна, Фаик Ризвани, Џакарта, Џеф Гирни, на енглеском