09-IX-2011.
Дуг диван јутарњи - Дејвид, Денијел, Дас, Лора и Јан. Отприлике пола Феривера садашњег. Да интегришемо сервер за СМС поруке, лако то иде, само убациш слог у њихову базу. А уме и имејлове, па рече Јан „ово нам треба за јуче !!“. Федс би постао комуникациони центар.
Од Лоре, „Тревор хоће онај извештај што смо урадили за СФБЦ“. То ће Хани да ували. Још Белрапа - и тај погон за збирање података је тако пун коментара, невероватно. Канда сам морао много да их пишем, да бих могао да се снађем, јер је све тако слично и замумуљено - шта му је сад па „charact_1c“ и још петнаест таквих поља? А чачкао сам и КААР и СХЕТ... па је списак данас чачканог кода подугачак, а у ствари сам чачнуо исту ситницу у сва три дугачка комада. Изглед вара.
А, да, Фонтлироју ће исто да треба СХЕТ. Јој. Може било који дан сем уторка и среде, дајемо кеви 40 дана. Доћи ће гости, а ћале и ја смо организација, бићу заузет. Договорено за петак у 20:30 ака 11:30 по пацифичком.
(... 66 речи...)
Не знам зашто сам ишао у град поподне, и некако натрчао на Јозија, који је пак чекао Шкрбу. Она је бициклом отишла до Оме... и сад не знам како сам сазнао, ко је сазнао, а вест је да се Лена уписала на државни факултет ликовних уметности, сликарство. Где увек има сто двеста кандидата а примају десет. Знамо неке (нпр. Гиле, Лоба) који су успевали да се упишу из трећег или четвртог пута, а она тек тако, из прве. И то прва на листи. Тј још двојица су имала исти број бодова (близу максимума) на пријемном, само је она донела више из средње. Јер сликари су углавном лоши ђаци у средњој.
Те сам рекао момцима да идемо у Банатску кућу, частим. Она је срећом још била код Оме кад сам је звао, па је дошла и она. Док смо појели попили и издиванили се, био је мрак.
Сутрадан смо отишли у Петерхид да печемо још ракије. Због нечег нисам понео Фујицу па сам пропустио призоре... Нашкљоцао сам се зато ноклом, например овај особити пример архитектуре како ју је чича схватао. Ово држи, како већ уме, кров на свињцу. Цео кров је окачен о страну котарке, која је зато нахерена ка свињцу. Укопао је неки подебео гвоздени стуб, са све керамичким шољама за струју, тај је некад носио озбиљне жице, са супротне стране, па га везао ланцем за котарку. Упалило је утолико што се није изврнула, али је озбољно нагнута, на том крају нема ничег усправног.
И зидови свињца су исто лабави. Овај преградни је од пуног бетона, али није никако везан за предњи, на споју нису преклапане цигле. Пар година касније је један део тог предњег зида тек тако пао, а његов сусед на углу још две године касније, на своју страну.
Троугао између тог крајњег зида и крова, где дође забат, је био од чврстих храстових дасака, прибијених јаким ексерима уз неку танку летву. А то је све висило о првој греди, везано обичном телефонском парицом. Грумф је градио ствари стамене, у поређењу с овим.
За други казан ракије је сулундар некако одбио сарадњу, никако да повуче, него је из њега куљао густ црни дим. Мислим да у ватри није било пластике ни грундираног дрвета, ал' откуд знам. Рашчистило се неких четврт сата касније, што је требало издржати.
Немам појма коју смо ракију пекли, ваљда шљиву или јабуку. Нисам бележио радове у Петерхиду све до 2014. или 15. па су те прве године у магли, немам појма кад је шта било, осим по сликама. Ал' свака ракија док цури из луле изгледа исто, као вода само што је течност кохезивнија, теже прави капљице.
Спомиње се: Алан Форд, Банатска кућа, Градивој Шкрбић (Шкрба), Дејвид Бертон, Денијел Бертон, Драгиша Бурић (Гиле), Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Јошка Апро (Јози), КААР, Лора О'Хера, Мохандас Раџ (Дас), нокла, Ома, Петерхид, Слободан Шумић (Лоба), СФБЦ, СХЕТ, Тревор Фонтлирој, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), Фујица (Фујица), Хана Блербери, на енглеском