04-III-2012.
Отишао другог до Рилета у дућан, нешто су ми чачкали, мувао сам се цео сат по крају. Свратио до Кечиге, ради два ћошка даље. Срео и једну рибу што је била шеф ЕРЦа код неке наше муштерије око 1991. па сам се и са њом сликао, селфи из руке (носим Лениног Фујицу, велики је код ње а мени еос40). Још добро изгледа, мало округлија у лицу.
Трећег опет у позориште са Рајом, друга представа, овог пута са треће галерије, мања је гужва око нас па је боље примио, одгледали до краја. По буџацима још хрпе снега, ал' време лепо и сунчано. Почела је да спрема саднице за пролеће, прави мале папирне фишеке, који би требало да се распадну кад се пресади и пусти корен. Ту се прескаче онај незгодан тренутак кад при пресађивању увек отпадне нешто земље са корена, ово носи земљу са собом.
Четвртог опет овећи ручак, и ћале и Лена за столом. После ручка, Нина кренула да преслишава ћалета да допуни податке за породично стабло, које укуцава негде у неку апликацију, да има све на месту, па колико год он може да се сети. Од маме је већ је већ извукла све што зна (... 34 речи...). С моје мајчине стране исто шантаво, дедина грана је дебело завађена још за његовог живота, ту се ништа не зна, родитељи, сестра од тетке, даље се звижди. Ћале је знао доста тога с бакине стране, што су ови из вршачког краја. И онда је ту цела филипинска грана, то је богато (подацима; с мајчине стране и имућно, с очеве сиротиња).
Петог, велики обилазак. Прво смо оставили Нину и Рају на 25. мају, отишла да посети Сузану. Кад је звала „готова сам, идемо“, дошли да је покупимо. Срели се на ћошку, сликали их заједно, па отишли на Багљаш да видимо Ому у том илегалском старачком дому, још фотки. Онда код Арпике, где смо затекли Силвију, Драгана, Вишњу и Боба.
Жестоки ноћни мразеви крајем фебруара су ишли до -26° па је после отпадала фарба са капија у поприличним комадима, ево како је то изгледало. Није да је наша капија у Петерхиду нешто боља, ово само изгледа блесавије.
Шестог се Нина спаковала па смо отишли до Лене да преспавамо. Прошетали прво, није Ташмајдански парк далеко а није ни нешто хладно. Приметимо да нам понестаје цигара и још понечег, па прошетам до најближе трафике. Сликали ме кад сам се враћао, што је реткост. Обично ме нема на фоткама.
За вечеру одемо у Пахуљицу. Топло и ушушкано, добра клопа, лако паркирање и није далеко. И онда откријем да имају праву матичну табелу (тј lookup table... зајебанција са енглеским, види фотку). Било је и клопе за биљождере, Лена добила поховане печурке, каже одлично. Ја наручио, из ћефа, сармице од зеља, рачунајући да ниједан нормалан кувар неће да се зајебава с тим, петљавина је, ал јок, имају, и биле су баш добре. Раја навалио да хода, па смо га на смену водали и пазили да не прилази преблизу пећи, пурња, баш су је нагарили.
Некако смо се распоредили за спавање, тешње него пре пар недеља, један одрасли више, плус клинче. Некако смо, упркос томе, успели да ухватимо неколико сати сна, И појавили се на аеродрому пре 6. Те су они одлетели кући, а ми у 7 већ пили кафу код Лене, па онда правац кући.
Поподне кренуо да радим ћалетову машину. Наслеђује моју стару плочу.
Спомиње се: 25. мај, Арпад Гунароши (Арпи), Вишња, Добривој Гунароши (Боба), Драган Умљанић, еос40, ерц, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Ома, Пахуљица, Петерхид, Риста Станчулов (Риле), Рју (Раја), Силвија Умљанић, Сузана Ињачки (Сузана), Таса Раденков (Кечига), Фујица (Фујица), на енглеском